MISTERIJA LIKVIDACIJE PRVOG ČOVEKA JAT-a: Znao je previše o KIPARSKIM PARAMA i MILOŠEVIĆEVIM tajnim DILOVIMA?

Živorad – Žika Petrović se ponašao nenametljivo, nije imao ni vozača ni telohranitelja, što je u vreme kada je vodio JAT bilo krajnje neuobičajeno. Tvrdili su da je bio čovek od velikog poverenja tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, zbog čega se u veoma teškom periodu za zemlju na mestu direktora jugoslovenskog avio-prevoznika nalazio punih osam godina. Ni na koji način se nije eksponirao u političkim pitanjima i polemikama.

Petrović je ubijen 25. aprila 2000. godine ispred zgrade u kojoj je stanovao. Kada je parkirao svoj automobil i izašao iz vozila, prišla su mu dvojica napadača ispalivši mu četiri metka u leđa i glavu. Pretpostavljalo se da su ubice koristile oružje sa prigušivačem jer niko nije čuo ispaljivanje hitaca. Uviđaju njegovog ubistva prisustvovao je i Rade Marković, tadašnji načelnik Državne bezbednosti.

U prvom obraćanju posle ubistva, Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo: „Nesumnjivo je reč o terorističkom aktu izvršenom nad visokim privrednim funkcionerom SR Jugoslavije“.

Zvanično nije obrazloženo na osnovu čega je donet takav zaključak. Istovetnu ocenu izneo je i tadašnji republički ministar pravde Dragoljub Janković: „Reč je o specifičnoj vrsti državnog terorizma koji se uvozi iz inostranstva“.

U medijskim spekulacijama motivi za Petrovićevu likvidaciju svedeni su na tri mogućnosti. Prvo, na njegova saznanja o novcu koji su državni funkcioneri, novi bogataši i mafijaši, avionima iznosili iz zemlje, prvenstveno na Kipar, jer je u vreme njegovog direktorovanja zbog sankcija prema SR Jugoslaviji JAT imao ograničen broj letova prema zemljama Evropske unije. Druga pretpostavka odnosila se na ničim potkrepljene tvrdnje o mahinacijama pri kupovini i prodaji aviona. Treća mogućnost se ticala navodnih planova i pregovora za privatizaciju JAT-a, ali ni ta opcija nikada nije dala dovoljno osnova za sumnju da je to motiv Petrovićeve likvidacije.

Istraga zločina nije dala nikakvog rezultata, a ubistvo je ubrzo palo u zaborav. Godinama kasnije su čak objavljene tvrdnje da je Petrovićevo smaknuće učinjeno na nalog Slobodana Miloševića kako bi bio sprečen da otkrije na koji način su iznošene pare iz zemlje, te kupovani avioni i prodavana predstavništava JAT-a u svetu. To je bila samo još jedna teorija po kojoj se Milošević, navodno, rešavao odanih ljudi iz svog okruženja koji bi mogli da mu, iz nejasno formulisanih razloga, kasnije predstavljaju smetnju.

U ovaj slučaj pojedini mediji su znatno kasnije upetljali i Miladina Suvajdžića, odnosno Đuru Mutavog, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Prema Đurinoj izjavi, koja nigde nije formalno zabeležena, ubistvo Petrovića počinili su pripadnici takozvanog zemunskog klana. Nijednom rečju nije objašnjeno zašto bi i za čiji interes oni to uradili.

Još jedna prilično nategnuta verzija rasvetljavanja zločina odnosila se na činjenicu da su, u velikom vremenskom razmaku, usmrćena sva trojica potpisnika ugovora kojim je kockarnica u beogradskom hotelu „Slavija“ prešla 2000. godine pod kontrolu braće Branislava i Slobodana Šaranovića. Prvo je, nepuna dva meseca posle potpisivanja tog ugovora, ubijen direktor JAT-a, zatim je 2009. likvidiran Branislav Šaranović, a 2015. i poslednji potpisnik advokat Vladimir Zrelec.

Iako ni ubice Šaranovića nisu otkrivene, prema svim saznanjima njegova likvidacija je bila posledica sukoba između dve kriminalne grupe. Istraga je jedino napredovala u slučaju ubistva advokata Zreleca jer je za to osumnjičen Vladimir Šaranović, dalji rođak u međuvremenu ubijene braće Branislava i Slobodana. Motiv ubistva je ostao nepoznat.

Utvrđeno je jedino da su se Zrelec i osumnjičeni za zločin poznavali pošto je Zrelec bio direktor preduzeća braće Šaranović, koja su držala kockarnice.

BONUS VIDEO:

Proslava slave u Prištini

(Espreso.co.rs/Ekspres)