ZAŠTO JE LIKVIDIRAN BADŽA, ZAMENIK MINISTRA POLICIJE I STANIŠIĆEV DRUG: Novi detalji o ubistvu decenije

Radovan Stojičić Badža, blizak prijatelj nekadašnjeg načelnika DB-a Jovice Stanišića i policajac koji je lično poznavao brojne kriminalce, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu „Mama mia”.

Pomalo nemušta i zatečena događajem, tadašnja vlast je u osudi ubistva prvi put upotrebila termin „terorizam” ukazujući na to da je Stojičić likvidiran u cilju destabilizacije zemlje, a da su i naručilac i izvršilac zločina strane obaveštajne službe. Međutim, istina je, bar prema kasnijim svedočenjima pojedinih Stojičićevih kolega i ljudi koji su odlično znali šta se dešava u podzemlju, bila jednostavnija. Ali nikada nije dokazana.

Prva nezvanična sumnja za povod ubistva odnosila se na navodnu Badžinu umešanost u krijumčarenje cigareta i sukob kriminalnih grupa oko podele plena. U istom tonu pominjane su ogromne novčane sume, počev od nikad potvrđene informacije da se kraj stola za kojim je usmrćen nalazila torba puna novca do hrpe tadašnjih nemačkih maraka u Badžinom kabinetu. Čak je i general policije Branko Đurić, bivši šef beogradske policije, izjavio: „Badžu su ubile cigarete” aludirajući na spekulacije da je general Stojičić likvidiran kada je došlo do sukoba u kriminalnom poslu šverca cigareta.

Druga, manje znana verzija upućivala je na nestanak Vojislava Raičevića zvanog Voja Amerikanac 1996. godine. U podzemlju se govorilo da je u njegov nestanak i verovatno smaknuće umešan neko iz policije, a da je na spisku osumnjičenih koje su prijatelji Voje Amerikanca sastavili navodno prvi bio Radovan Stojičić. Do takvih saznanja došao je i Radoslav Lukić Lule, bivši visoki funkcioner DB-a, koji je o tome svedočio:

„Pozvao me je telefonom prijatelj i rekao da izvesni Mane hoće da se vidi sa mnom. Pitao sam ga ko je Mane, a on mi je odgovorio da je to advokat Mane Mandić. Kada smo se videli u njegovoj kancelariju, setio sam se odakle se znamo. Razgovarali smo i posle nekog vremena on mi je rekao: ‘Lule, nismo se dugo ni čuli ni videli. Znaš da je telo Voje Amerikanca nađeno u Dunavu, a džip je zapaljen u Rušnju.’ Rekoh da sam to pročitao, ali mi to ne znači ništa jer to nije moj posao. ‘Evo, zbog toga će biti likvidiran Radovan Stojičić Badža. I to za 15 dana. Ovo sam vam sada rekao i nikada više to neću ni potvrditi ni izgovoriti…’, rekao je Mane. Kada sam, sutradan, otišao u Službu i rekao da imam tu informaciju, to nikoga od šefova nije zanimalo, sve u stilu: pusti nas tih Amerikanaca i tvojih veza sa ulice. I na tome se završilo. Tačno 17 dana nakon tog razgovora desilo se ubistvo. Pozvao me je Jovica Stanišić, ali na njegovo pitanje ko je čovek koji mi je rekao za ubistvo nisam hteo da mu odam svoj izvor.”

I drugi izvor upućivao je na isti krug ljudi odakle su mogli da budu izvršioci likvidacije. Znatno pre ubistva Badže, a neposredno po nestanku Voje Amerikanca, u beogradsku kriminalističku policiju došao je isti advokat Mane Mandić i tražio razgovor s Miloradom Vlahovićem, tada već načelnikom Uprave kriminalističke policije. Vlahović nije sam hteo s njim da razgovara pa su razgovoru prisustvovali Dragan Simić, u to vreme načelnik Odeljenja za krvne delikte, i jedan iskusni policajac beogradske policije. Mandić je pred njima direktno optužio beogradsku policiju da stoji iza ubistva Voje Amerikanca i najavio da se na tome stvari neće završiti.

I pored svega, istraga Stojičićevog ubistva nije dala rezultate, niti je izvršilac zločina identifikovan. Kao legenda je ostalo da se priča kako je u jutarnjem programu jedne radio-stanice posle pročitane informacije o ubistvu prvog čoveka srpske policije puštena pesma „I shot the sheriff” (Ubio sam šerifa) Boba Marlija.

(Espreso.co.rs / ekspres.net)