U ringu bio najjači, rukom ubijao koga je stigao: Svi su znali njegovog oca, a niko ne zna da je on... (FOTO)

Zoran Manojlović je bio svetski šampion u boksu u teškoj kategoriji u verziji VBN.

"Otac mi se bavio boksom, boksovao za klub “Milicioner”. On je tu ljubav prema boksu preneo i na mog starijeg brata. Oni su voleli boks a ja baš i ne. Uvek nedeljom kada je bio dečiji program ja nisam mogao to da gledam jer je bio i boks pa su to oni gledali meč a ja odlazio u sobu da čitam knjigu. Mrzeo sam boks tada više nego išta", ispričao je Manojlović u jednom od retkih intervjua.

Pričao je tada da, kada je on odrastao, to bilo vreme fer tuča.

"Ja nikad nisam odstupao, voleo sam i ja da se pobijem ko klinac. Tad još nisam bio bokeser. Od žestokih momaka mi je idol bio Ljuba Zemunac. Svi su pričali kako je bio jak i opasan. Nisam nikad upoznao Ljubu ali sam mnogo slušao o njemu", rekao je čuveni Kiza.

Kao klincima nama je glavno bilo da idemo na bazene da se kupamo i da se šepurimo, ispričao je Manojlović.

"Onda je došao Jovan Džakula, znao sam ga samo iz viđenja. Znao sam i da je bio poznati bokser. Onda je on došao kod nas i rekao nam – momci od septembra pravim školu boksa, neću svakog da dovedem, a ja hoću vas hrabre. Na kraju sam od svih nas samo ja otišao kod njega na boks, iako u prvom trenutku to nisam želeo", rekao je on.

Posle jednog incidenta na autobuskoj stanici Kiza Manojlović je rešio da uđe u salu i da počne sa treninzima.

"Ja sam u to vreme važio za nekog mangupčića. Vraćao sam se sa bazena, i ono dečije kad se pobiješ što te neko gleda. Pobijem se sa jednim na stanici. To doduše i nije bila tuča jer on nije umeo da se bije. Krenuo na mene ispred autobuske stanice i tu me uhvatio. Ja se gurao sa njim i odgurnem ga od sebe. On je pao, a onda otišao par koraka od mene. Ja sam uzeo one njegove papuče i gađao ga njima. Da je znao da me gurne ja nisam mogao da stojim na nogama. I rekoh sebi – ti si kao neki Kiza a da dozvoliš da te prebije neki indijanac. E od sad idem da treniram", rekao je on.

Istakao je da mu je sport mnogo značio u životu.

Fejsbuk stranica "Legende devedesetih" je objavila njegovu fotografiju uz opis - "Kiza Manojlović kao mladi bokserski šampion"

"Sigurno bih bio s one druge strane zakona da nije bilo sporta. Uvek sam bio na ivici. Višak vremena sam uvek trošio na sport", rekao je Kiza.

Na Fejsbuk grupi "Legende devedesetih" stoji da je Zoran Kiza Manojlović rođen 1967. U vreme kada je osvojio svetsku titulu bio je visok 184cm i težak 118 kg (podaci sa merenja pre tog meča).

Imao je 184 meča od kojih je pobedio 160 puta (40 puta nokautom), izgubio je 24 puta, mahom na početku karijere. Završio je višu trenersku školu i 2003. stao na čelo Bokserskog saveza Crvena Zvezda kao predsednik.

I Kiza i Buca se pojavljuju u filmu "Vidimo se u čitulji", Buca je pričao, a Kiza se pojavljuje u kadru sa Mihajlom Divcem, svojim dobrim drugom. Iako iz različitih krajeva, Kiza sa Zvezdare, a Divac sa Novog Beograda, bili su prijatelji koje je zbližila ljubav prema boksu.

"Pričalo se da su Kiza i Kačar pomogli mladom Šljuki da izgradi ime na Zvezdari. To se promenilo kada se Šljuka okrenuo protiv svog 'šefa' Kačara. 1988. njih dvojica su otišli u Bulevar kralja Aleksandra da pokupe 'pazar' u radnjama koje su reketirali. Zbog neke sitne čarke, Šljuka je potegao 'kratež', koji je krio ispod jakne (a nosili su ga radi 'ubeđivanja' neposlušnih vlasnika radnji), i otpozadi pucao Kačaru u noge. Njemu je zbog toga amputirana jedna noga do kolena. Ostao je težak invalid i ljuti protivnik Sredoja Šljukića. Kačar je, posle skoro dvogodišnjeg oporavka, sa štakama pod rukama i 'zoljom' na ramenu, krenuo da mu se sveti. Nekoliko puta mu je pravio sačekuše. Jednom je 'zoljom' pucao na diskoteku 'Taš' koju je ovaj tek bio zakupio. Drugi put ga je na Zvezdari, takođe sa 'zoljom' na ramenu, presreo, dok se vozio svojim 'poršeom', ali je Šljuka iskočio iz auta i pobegao kroz zvezdarsku šumu", stoji u grupi "Legende devedesetih".

Bonus video:

(Espreso / MONDO / Prenela: J.N.)