Haos ispred zatvora se nastavlja, roditelji besni: Hoću da vidim tog zlotvora koji mi je ubio dete (FOTO)

Napeta situacija ispred Centralnog zatvora u Beogradu i dalje ne jenjava. Roditelji žrtava i dalje čekaju ispred kapije Okružnog zatvora u Beogradu, gde je u toku pripremno ročište masovnom ubici Urošu Blažiću (22) i njegovom ocu Radiši Blažiću koji se tereti da je sinu ilegalno obezbedio oružje kojim je počinio nezapamćeni zločin 4.maja 2023.godine u selima Dubona i Malo Orašje.

Nezadovoljni, besni, razočarani, a u isto vreme i tužni i slomljeni od bola - eto tako se mogu opisati roditelji koji su ostali bez svoje dece u krvavom piru.

Naizgled, najemotivnija na ovo ročište došla je Mirjana Stevanović, majka ubijenog mladića Nemanje (21) iz Malog Orašja koja nije mogla da obuzda svoje emocije kada im je zatvorski stražar saopštio da samo nekoliko ljudi sa spiska može da prisustvuje suđenju. Nije se libila da pusti suzu i glasno zakuka.

- Hoću da uđem gore i vidim tog zlikovca koji mi je ubio dete! Zašto se igrate sa nama nismo došli ovde iz besa - obratila se zatvorskom stražaru, dok je njen suprug u isto vreme zahtevao "da im se neko obrati i da konkretno objašnjenje zašto ne mogu da prisustvuju suđenju."

Nakon toga neutešna Mirjana otišla je preko puta zgrade i sela na jedan zidić ispred kuće. Držala se za glavu, natekla od plača, crvena u licu... Njene suze nisu ostavile nikog ravnodušnim, njene reči dolazile su iz duše, pa su joj tako prišle i dve majke koje su te kobne večeri izgubile svoje mezimce.

Majka žrtve Marka Mitrovića (18) koji je u trenutku zločina tek postao punoletan, kao i majka najmlađe žrtve masakra Nikole Milića (14) - prišle su joj, zagrlile je i uputile poneku reč utehe, jer se one međusobno najbolje razumeju, nažalost ista im je tuga i sudbina.

Pa da podsetimo, Mirjana Stevanović ranije je dala potresnu ispovest za Kurir gde je između ostalog navela kako je njen sin preminuo, kao i kako se oseća nakon gubitka deteta.

- Ja sam bila majka jednom detetu 21 godinu, a 4. maja sam prestala to da budem. Dan mi prođe nekako, noć nikako, sve se nadam doći će moj sin, doći će majki svojoj - rekla je tada neutešno Mirjana i dodala:

- Nema leka, nema utehe i nema nade da vreme leči ovu ranu. Moj Nemanja je pogođen sa šest metaka, bio je živ skoro dva sata, pričao je sa ocem i sa mnom, a onda smo u toj čekaonici u smederevskoj bolnici, gde je sekund bio kao godina izašli ujutru kao roditelji koji su izgubili dete.

(Espreso/Kurir/Prenela D.Č.)