SRBI NE TREBA DA PRAVE ZALIHE HRANE ZBOG SUKOBA U UKRAJINI! Stručnjak objašnjava šta sve može da se DESI

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori rekao je za RTS da nema potrebe da stanovništvo pravi zalihe zbog situacije u Ukrajini, jer se lako mogu naći alternativni načini snabdevanja za proizvode.

Ovo nije događaj kao u početku pandemiji kada je došlo do prekida lanca snabdevanja, istakao je Stanić.

Posle vesti da je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini cena nafte od juče je skočila na skoro 104 dolara za barel. Porasla je i cena prirodnog gasa - za 4,7 odsto, kao i cena zlata koja iznosi 1942 dolara za uncu. Na maksimumu je i cena sirove američke nafte, čak 97,40 dolara, najviše od avgusta 2014. godine.

Sve trgovinske aktivnosti na moskovskoj berzi su obustavljene, jer su rublja i cene akcija pali na donje granice koje je berza postavila. Talasaju se i cene na tržištu hrane.

Kako će se svetska previranja odraziti na srpsku ekonomiju i ima li razloga da brinemo da li će doći do novih poskupljenja i nestašica energenata ili hrane? Privredna komora Srbije formiraće danas specijalizovani krizni tim i otvoriti krizni kol centar za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica, uzrokovanih krizom u Ukrajini.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori objasnio je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da će se formirati pomoć našim kompanijama koje sarađuju sa tržištem Ukrajine, kako bi se našao načan da im se pomogne što se tiče uvoza i izvoza robe, slično poput pomoći na početku pandemije.

"Imamo oko 700 kompanija koje izvoze u Rusiju, 850 miliona evra izvoza, a 150 miliona evra u Ukrajinu što je dosta manje", naveo je Stanić.

Prema njegovim rečima, zbog situacije u Ukrajini je neizvestan izvoz u tu zemlju, što za Rusiju trenutno nije slučaj, ali zbog pada rublje, cena naše robe će porasti, odnosno neće biti konkurentna.

"Nismo očekivali ovakav razvoj političke situacije, ali kad imamo ovakvo stanje onda reaguju cene i enegenata i hrane", naveo je Stanić dodajući da postoji trend inflatornog pritiska i zbog tranzicije ka zelenoj energiji, rast potreba za hranom, a ovaj događaj je povezan i sa energentima i sa hranom.

Kako je naveo i Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici žitarica.

Iz Ukrajine najviše uvozimo rudu gvožđa

"Imamo rast cene nafte od 2014. Međutim, kada imamo ograničene cene nekih proizvoda, a cene sirovina za te proizvode rastu, onda se to odražava na privredu", napomenuo je.

Stanić je rekao da iz Ukrajine najviše uvozimo rudu gvožđu, Železara u Smederevu zavisi od rude iz Ukrajine tako da u slučaju prekida saradnje morali bi da se traže alternativna rešenja.

"Sa mnogim državama ekonomski odnosi su posledica političkih odnosa", kaže.

Što se Srbije tiče, napomenuo je da je ona gotovo samodovoljna u proizvodnji žitarica i da to neće biti problem u ovoj krizi, ali energenti su problem.

Međutim, ne veruje da će doći do nestašice energenata, ali se porast cene može očekivati, pa se može očekivati i povećanje ostalih cena zbog toga.

Prema njegovim rečima, inflacija je 8,2 za januar, a kada imamo inflaciju onda je to opšti porast cena, koji će se videti u energentima, hrani, građevinskom materijalu.

Kaže da nema potrebe praviti zalihe, jer se lako mogu naći altrnative za proizvode.

Ovo nije događaj kao u početku pandemiji kada je došlo do prekida lanca snabdevanja", istakao je Stanić.

(Espreso / RTS)