ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI REGULIŠTE TRŽIŠTE KRIPTOVALUTAMA! Stručnjaci navode da je ovo veliki pomak!

Srbija je krajem 2020. godine dobila Zakon o digitalnoj imovini i tako postala jedna od retkih evropskih država koja ima ovu vrstu propisa. Skupština Srbije je usvojila zakon koji će se primenjivati od 30. juna ove godine, jer je ostavljen rok od šest meseci da svi koji se bave trgovinom kriptovalutom mogu da usaglase poslovanje sa ovim aktom.

Prethodno su pravni i ekonomski stručnjaci bili zabrinuti da početak sprovođenja zakona može izazvati pravni vakuum koji bi mogao da ugrozi domaće tržište kriptovalutom.

Stručnjaci za kriptovalute naglašavaju da je novim zakonom postignut pomak u smislu da digitalna imovina više ne podleže plaćanju PDV-a. Skreću pažnju i na to da banke u Srbiji i dalje ne žele da učestvuju u prometu digitalne imovine i kriptovaluta.

A koji su to glavni noviteti koje će Zakon o digitalnoj imovini doneti srpskom tržištu kriptovaluta, odnosno šta će novi propis značiti za menjačnice i trgovce kriptovalutama, a šta za kupce, odnosno vlasnike?

"Samo firme koje pribave dozvolu moći će da pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom. Takođe, zakon omogućuje finansiranje projekata izdavanjem tokena, što startapima otvara jedan potpuno novi kanal finansiranja", kaže u razgovoru za “Blic Biznis” Aleksandar Matanović, master iz oblasti Digitalnih valuta i direktor prve srpske kripto menjačnice.

On kaže da za firme koje se bave digitalnom imovinom taj zakon podrazumeva dodatne obaveze i troškove, ali sa druge strane donosi pravnu izvesnost prilikom poslovanja.

"Iz ugla korisnika je svakako dobro to što su više zaštićeni nego što je to trenutno slučaj. Za kupce i vlasnike, bilo da su u pitanju fizička ili pravna lica, uređen je poreski i knjigovodstveni tretman kriptovaluta", objašnjava naš sagovornik.

Sama procedura i zahtevi će uskoro biti bliže definisani podzakonskim aktima, mada je deo zahteva već definisan krovnim zakonom. Kako kaže Aleksandar, zahtevi variraju u određenoj meri u zavisnosti od toga koje tačno usluge će određena firma pružati.

Neće postojati jedinstvena dozvola koja pokriva sve vrste delatnosti sa digitalnom imovinom, već se zahtevi podnose za pojedinačne usluge.

"Što se tiče oporezivanja kriptovaluta, to zavisi od načina sticanja. Ako se, na primer, kriptovalute dobiju kao poklon, onda se oporezuju po stopi po kojoj se inače oporezuju pokloni. Ako se zaradi trgovanjem ili rudarenjem, što će biti najčešći slučajevi, to se tretira kao kapitalna dobit i oporezuje se stopom od 15 odsto. Tu se oporezuje samo čista dobit (razlika između prodajne i kupovne cene), a ne ceo iznos", ističe Matanović.

To potvrđuju i pravnici koji pojašnjavaju da ako trgujete kriptovalutama ne plaćate godišnji porez na dohodak. Plaća se namet na kapitalnu dobit, ali postoje i određene olakšice.

Recimo, možete ostvariti i oslobađanje od 50 odsto od iznosa tog poreza u slučaju da se sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje ulože u osnovni kapital privrednog društva ili kapital investicionog fonda osnovanog u Srbiji, kao i pravo na povraćaj 50 odsto poreza ako se navedena investicija izvrši u roku od 12 meseci od dana prodaje digitalne imovine.

(Espreso/Blic.rs)