IVICA DAČIĆ SUMIRA 30 GODINA NA POLITIČKOJ SCENI: Otkrio zašto se Sloba naljutio na njega i šta mu je Đinđić rekao

Za više od 30 godina u politici i SPS Ivica Dačić je svedok brojnih političkih previranja. U stranci čiji je danas lider počeo je kao portparol, a odnos sa nekadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem nije bio ni sjajan niti prijateljski.

Milošević ga je čak, dok je bio u Hagu, isključivao iz SPS, ali je Dačić, kako je i sam isticao, svaki put uspeo da "vaskrsne".

Lider SPS Ivica Dačić je u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji govorio o malo poznatim detaljima iz devedesetih, o Miloševićevom hapšenju, odnosu sa bivšim premijerom Zoranom Đinđićem, aktuelnoj političkoj situaciji, dijalogu opozicije i vlasti, kosovskom problemu, saradnji sa SNS...

"Ne može čovek da se seti šta je sve bilo za 31 godinu", počeo je Dačić.

"Moja i prednost i mana je što sam mlad ušao u politiku. Jedan čovek mi je rekao, kad u srednjim godinama uđeš u politiku, ostaje ti 10-15 godina. Imao sam 24 godine kada sam postao predsednik mladih socijalista u Beogradu".

"Kad nas je Milošević poslao na neki okrugli sto, Vuk Drašković je iz revolta otišao rekavši da neće da razgovara sa pionirima. Meni to bilo smešno", prisetio se Dačić političkih početaka.

"Oženio sam se 1993, usred državnih kriza. Sa 26 godina sam postao portparol stranke. Kada sam 2000. otišao sa tog mesta, praktično je nestala ta pozicija. Meni je pomoglo da steknem rutinu".

Najavio je da će gledati seriju "Porodica", koja prati 48 sati pred hapšenje Slobodana Miloševića.

"Ne znam koliko je dobro praviti neke filmove dok su još živi svi akteri određenih događaja... Pogled na neke događaje i ljude se mnogo promeni kada prođe određena vremenska distanca. Mi tako danas imamo jedan romansiran pogled na Aleksandra Karađorđevića, koji je ubijen u Marselju, ali su svi zaboravili da je neko pravio seriju pet-šest godina nakon njegove vlasti ili u vreme njegove vlasti, isticao bi sve njegove mane kao diktatora koji je vladao tako što je raspuštao parlament, smenjivao vlade, uveo Šestojanuarsku diktaturu itd. Ali je to sve ostalo u drugom planu. I kada je reč o Miloševiću, Koštunici, Titu, možda je još rano za tako nešto", ocenio je Dačić.

Podsetio se pak tog momenta, kome je i sam prisustvovao.

"Ja se tog vremena sećam, mada, iako sam već bio na funkcijama, bio sam još uvek mlad. Bio sam tada predsednik socijalista Beograda i tu se već očekivalo da će Milošević biti uhapšen i mi smo pozivali narod da dođe ispred vile „Mir“, gde je živeo tada i da bude živi štit u odnosu na moguće hapšenje. Mi smo organizovali grupe ljudi i i sam sam bio tamo. Mi koji smo to gledali spolja nismo znali šta se dešava unutra. Nas je brutalno rasterala policija i sumnjamo da su u svemu tome učestvovali i ljudi iz kriminalnih krugova, da su oni došli da hapse Miloševića. Pripadnici određenog kriminalnog klana su obukli razne uniforme i napali vilu 'Mir', a tu mislim na zemunski klan. Ali imena ne znamo jer su bili maskirani", naveo je Dačić.

"Kad je nastupio Čeda Jovanović, ubedili su Miloševića da neće biti isporučen Hagu, što su, naravno, prekršili. Marija je bila protiv da se on preda, pa je onda iz revolta napustila Srbiju".

"Znam sigurno da mu je DOS nudio da ode u Rusiju. On nije hteo. Kad je otišao u Hag, rekao mi je: 'Sad kad bi me pustili, ja ne bih otišao odavde'. Nikad nije dokazano kako je umro, da li prirodnom smrću ili usled davanja pogrešnih lekova".

"Ja Slobi nisam bio u krugu bliskih prijatelja, prvi put smo se izljubili kada je pao sa vlasti".

"Sloba me je u svojoj vili 'Mir' rekao da će on da se povuče, a da ću ja da budem predsednik. Ali kad je došao Kongres, ponovo je on izabran. To je politika. Jesam bio razočaran, ali nisam pobegao iz stranke".

"U januaru 2003. godine izabran sam za predsednika Glavnog odbora SPS. Slobodan Milošević se tada naljutio na mene".

Đinđić mi je rekao da neće više nikad neće sa Koštunicom, Labusom... I da hoće sa nama da pravi vladu. Kada je Đinđić umro, niko iz DS nije znao o čemu smo razgovarali. Kad nam je Koštunica ponudio da podržimo vladu 2004. godine, ponovo smo imali konflikt sa Miloševićem".

"Kada smo podržali Tadića, to su mi bili najteži dani. Nema ko me tada nije zvao".

"Imao sam razgovor sa Evropskim parlamentom, kada sam ponudio da dijalog sa opozicijom počne između 15. i 18. marta, oni su se iznenadili i rekli da mora da postoji pripremna faza pregovora. Nama je svejedno ko će da dođe na dijalog, samo da ne bude da se kasni zbog mene".

"Imali smo situaciju 2000. godine, kada su Šešelj i Milošević razgovarali o zajedničkom izlasku na izbore. Nisu se dogovorili zbog gluposti. Šešelj nije hteo da se kandiduje, ali je gurnuo Tomu Nikolića, koji je dobio, čini mi se, 500.000 glasova, a upravo je toliko falilo Miloševiću da pobedi Koštunicu".

"Mislim da je bolje da Vučić i ja zajednički idemo na izbore".

"U moje vreme, dok sam bio ministar unutrašnjih poslova, nije moglo da dođe do prisluškivanja predsednika, ali su mogli da prisluškuju mene, jer je predsednik postavljao svoje ljude".

Na kraju Dačić je se osvrnuo na optužbe glumice Danijele Štajnfeld koja tvrdi da ju je silovao kolega Branislav Lečić.

"Koliko oštro ići u svemu tome dok državni organi ne odrade posao? Ne možete nikoga ni osuditi niti osloboditi unapred", zaključio je Ivica Dačić.

(Espreso)