Ogromna dugovanja za grejanje plaćaju i građani koji ga ne koriste!

Takav sistem daljinskog grejanja je skup i nedovoljno efikasan, na šta najviše utiču vrsta energenata koje toplane upotrebljavaju i način na koji ih sagorevaju.

Toplane su većinom javna komunalna preduzeća a za proizvodnju toplote koriste jedno od tri fosilna goriva: prirodni gas, mazut ili ugalj. Srbija ima vlastite resurse uglja, ali uvozi 84,5% prirodnog gasa i oko 70% sirove nafte iz koje se pravi mazut.

U protekle tri godine računi su bili blokirani u čak 32 od 57 toplana, a neke imaju značajna dugovanja prema dobavljačima.

Gradska toplana Niš je na početku 2016. godine samo za prirodni gas dugovala nešto više od 4,1 milion evra. Od januara do kraja marta taj dug je porastao za još 1,6 miliona evra.

Iz ove toplane nisu pristali da razgovaraju sa novinarima CINS-a, niti su odgovorili na pitanja postavljena mejlom.

Aleksandar Macura, ekspert za energetsku politiku, kaže da su zbog načina na koji toplane proizvode toplotnu energiju svi na gubitku - jer mnogo košta.

„Ne možete da pretvarate gas u toplu vodu i da to prodate, to je ekonomski nemoguća misija“, objašnjava Macura i dodaje da kada se razvija nešto što nije najjeftinija energija „počinju problemi koje ne možete razrešiti ni regulacijom, ni merenjima, ničim.“

Za daljinsko grejanje i rad javnih toplana u Srbiji su nadležne lokalne samouprave. U Strategiji razvoja energetike Vlade Srbije iz decembra 2015. navodi se da daljinsko grejanje postoji u 57 od 176 gradova i opština u Srbiji.

Prema podacima Zavoda za statistiku iz 2011. godine, od preko 2,4 miliona stanova u Srbiji, nešto više od 535.000 je bilo priključeno na sisteme daljinskog grejanja, uglavnom u najvećim gradovima. Podaci za Kosovo nisu navedeni.

Kompletan tekst o ovom istraživanju možete pročitati ovde!

(Espreso.co.rs / CINS)