TRGOVCIMA KOJI MULJAJU USKORO NOVČANA KAZNA NA LICU MESTA? Veća ovlašćenja za tržišne inspektore

Umesto da nesavesne trgovce upute na sud, kao što je to regulisano aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača, tržišni inspektori će od naredne godine moći na licu mesta da im naplate novčanu kaznu.

Ukoliko plate odmah, biće oslobođeni polovine kazne, baš kao što je to sada rešeno, na primer, u slučaju kazni za parkiranje u Beogradu.

Uvođenje prekršajnog naloga jedna je od najvećih novina u novom zakonu o zaštiti potrošača koji se krčka, a koji bi trebalo, kako su najavili iz Ministarstva trgovine, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.

Osim ove, novina u zakonu biće i jačanje zaštite potrošača u elektronskoj trgovini, ali i uvođenje novih mehanizama zaštite u Nacionalnom registru potrošačkih prigovora.

Iako je prekršajni nalog bio predlog potrošačkih organizacija Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Danas da se može postaviti i pitanje da li je ovakvo rešenje u stvari kazna ili investicija u slučaju trgovca.

– Uvođenje prekršajnog naloga je dobro za budžet, ali ako trgovac krši prava potrošača, da li će to što će platiti upola cene biti za njega kazna ili investicija? Platiće pola kazne, a sve što je protivpravno na primer stekao, zadržaće – napominje Perinčić.

Jasno je, kako kaže, da je prekršajni nalog osmišljen ne bi li poboljšao sistem naplate i ne bi li se izbegli sudski sporovi. U novom zakonu, kako kaže Perinčić, pominje se prvi put i vansudsko poravnjanje, što je za njega nepotrebno jer već postoji Zakon o medijaciji koji to rešava.

– Bila je divna prilika da se zakon sredi, ali se to neće desiti. Ni odredba o nesaobraznosti nije uređena kako treba, odnosno i dalje ostaje nejasno šta je manja a šta veća šteta, ostavlja se trgovcima da to procenjuju. Nisu predviđene sankcije za zaštitu kolektivnog interesa, a u sektoru turizma još se ne primenjuje EU direktiva iz 2015 – napominje Perinčić.

Za njega je nesaobraznost i dalje jedan od većih nerešenih problema u zakonu.

– Ovaj pojam uveden je kako bi se potrošači zaštitili od nekvalitetne robe, a pod nesaobraznošću se ne računa samo to ako je roba neispravna, već i ako nema sva navedena svojstva. Ako je, na primer, rečeno da je mobilni telefon vodootporan, a ispostavi se da nije, onda potrošač ima pravo da vrati proizvod u roku od dve godine – ističe Perinčić.

On kaže da treba razlikovati pojam garancije gde je posledica uglavnom popravka proizvoda.

– Ideja saobraznosti nije popravka, već zamena proizvoda, što je u interesu svakog potrošača, međutim problem nastaje i to je ono što ni aktuelnim ni novim zakonom nije dobro rešeno – šta je neznatna šteta, a šta velika. Jer u slučaju neznatne štete na robi nema raskida ugovora, ako je šteta veća, onda proizvod može da se popravlja ili zameni – napominje naš sagovornik.

U praksi to izgleda ovako – ako se pokvari matična ploča na kompjuteru, ona može da se popravi, ali to nije baš neznatna šteta. U tom slučaju trgovac je dužan da pita potrošača da li želi popravku ili zamenu.

– Nažalost, to se ne poštuje, jer trgovci svaku nesaobraznost proglase za neznatnu. Osim toga, posle prve popravke, za svaku sledeću potrošač mora da da saglasnost. To takođe nije rešeno novim predlogom zakona – kaže Perinčić. On podseća i da je elektronska trgovina uređena još zakonom iz 2010. ali je problem to što je institucija e-inspektora zaživela tek prošle godine.

Iz Ministarstva trgovine su, najavljujući novi zakon, poručili da je u pripremi i nova strategija o zaštiti potrošača. Iako je zadatak strategije da napravi smernice, Perinčić kaže da je u svakoj od prethodnih država lutala i da su upravo te strategije glavni krivac zašto ovaj sektor nije bolje uređen jer zakonodavac ne može da se odluči da li je za to da se pravo potrošača štiti na sudu ili ne.

Denis Perinčić kaže da i u sektoru turizma nije sve rešeno kako treba u novom zakonu i kao primer izdvaja pravo potrošača na raskid ugovora iz opravdanih razloga.

– Ako se desi da pet dana pred put slomite nogu, vama neće biti refundiran iznos koji ste uplatili za letovanje iako imate opravdan razlog. Ako se, s druge strane, desi da na primer agencija koja organizuje letovanje otkaže put zbog nedovoljnog broja putnika, ona za to nema penale. Iako je to u EU normalna stvar, kod nas nije – ističe Perinčić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Danas)