CRNOGORCI RADE VIŠE OD NAS! Istraživanje pokazalo kakve su radne navike u Srbiji

Najnovijipodaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da duže od Srba u okruženju rade Crnogorci i Makedonci, a manje se radi u Mađarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji.

U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno.

U bazi od ukupno 130 zemalja 59 država ima nedeljni fond rada manji od 40 sati po zaposlenom. Najmanje se radi u Ruandi, a najviše u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mijanmaru i Kataru, gde zaposleni u proseku svaki radni dan u nedelji rade po deset sati.

Posmatrajući sve zemlje sa liste, naša zemlja se po svim parametrima nalazi u "zlatnoj sredini" , ali je po vremenu provedenom na poslu u regionu na samom vrhu.

U Srbiji čak 8,6 zaposlenih (svaki jedanaesti radnik) radi duže od 48 sati u nedelji, dok su odmah iza nas Crnogorci sa 8,4. U ostalim susednim zemljama ovaj parametar je znatno manji - susedna Bugarska je pri dnu liste, gde gotovo niko ne radi duže od 48 sati, tačnije 0,8 odsto radnika, dok je u Mađarskoj takvih 4,1 odsto, Makedoniji 3,8, Hrvatskoj 4,4 odsto. Na prvom mestu je Tanzanija, gde čak 60 odsto zaposlenih radi duže od 48 sati u nedelji.

Zlatne sredine držimo se i po parametru koliko zaposlenih radi manje od 30 sati nedeljno. Takvih je u Srbiji 4,5 odsto, a gotovo isti procenat radi manje od 30 sati nedeljno i u Crnoj Gori. Slično je i u Hrvatskoj, dok ih je u Rumuniji tek jedan odsto, a u Bugarskoj 2,7 odsto (vidi tabelu).

Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ne čudi podatak da se u Srbiji, gde je produktivnost niska, radi duže nego u okruženju i u razvijenim evropskim zemljama.

- Kada imate dosta nezaposlenih, kao što je situacija u našoj zemlji, radnici ne odbijaju prekovremeni rad. Takvih je najviše u trgovini gde zaposleni imaju obavezu da dođu sat vremena ranije kako bi pripremili robu, ali i da odu kasnije kako bi pripremili sve za sutra. Na drugom mestu je ugostiteljstvo, a na trećem građevinarstvo. Problem je što se u Srbiji prekovremeni rad obično ne plaća, poslodavac u zamenu najčešće daje slobodne dane, ali njih radnici nikada ne dobiju jer su na poslu uvek potrebni - ocenila je Savićeva za "Blic".

Savić za "Blic"dodaje da se u novije vreme prekovremeno radi i u državnom sektoru.

- Ranije to nije bilo pravilo, ali danas u Vladi, ministarstvima i u mnogim drugim sektorima državne uprave svi zaposleni ili bar dobar deo njih ostaju na svojim radnim mestima dok ne ode rukovodilac - ističe Savić.

Ranija istraživanja, iz 2010. godine, pokazuju da se u državnoj upravi efektivno radilo tri sata i 45 minuta dnevno, a na terenu 25 minuta duže. Istovremeno se kod privatnika radilo sedam sati i 18 minuta, dakle skoro četiri sata duže. Situacija se u međuvremenu promenila, radnici su počeli da rade duže, ali prostora za promene nabolje i dalje ima.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić tvrdi da se i u privatnim firmama može poboljšati radna disciplina.

- Najčešće nisu krivi zaposleni, već nedostatak dobre organizacije i zastarelost tehnologije. Privatnici imaju probleme i zbog toga što njihovi radnici često imaju manje plate nego oni u javnom sektoru - ocenio je Rajić.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)