POGLEDAJTE OVU TABELU: Ovo je cena radnog sata u Srbiji u poređenju s minimalnim zaradama po satu u Evropi

Loše stanje u državi i ekonomiji više je nego očigledno. I ne mora to niko da kaže ili predoči, jednostavno, osećate na svojoj koži. Čak i oni s "dubljim džepom" često su suočeni s finansisjkim poteškoćama.

Radna snaga se u različitim državama različito plaća. Pprošle godine u Evropskoj uniji cena rada po satu bila je najviša u Danskoj i Belgiji, a najjeftinija u Bugarskoj i Rumuniji, prema objavljenim podacima evropske službe za statistiku Evrostat.

A gde je tu naša država i koliko košta "rmbačenje" u Srbiji po satu?

Građani Srbije kubure s primanjima, a kad se pogleda minimalna zarada ili žargonski rečeno "minimalac", odnosno najniži zakonski propisan novčani iznos koji može biti isplaćen zaposlenom za njegov rad, podaci su poražavajući.

Na Tviteru se pojavila fotografija koja ilustruje koliko neke od država članica EU plaćaju cenu radnog sata. Na listi se našla i Srbija, s najnižom cifrom.

Naime, minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar - decembar 2018. iznosi 143 dinara (neto), po radnom času, i tako Srbija pada na najniže grane.

Treba napomenuti da je minimalna cena rada 2017. godine bila 130 dinara, što znači da je u 2018. povećana za 10 %.

U Srbiji, minimalnu zaradu ostvaruje oko 350.000 radnika koji su u 2017. mesečno primali 22.620 dinar. Od 1. januara 2018. zarada im jeza 2.202 dinara veća, to jest, mesečno će primati ukupno 24.822 dinara.

Tih 143 dinara po satu svrstava nas u red svetskih zemalja s najnižom cenom rada!

Statistički podaci ističu velike razlike u troškovima rada među zemljama EU-a, pri čemu u gornjem delu lestvice dominiraju skandinavske i zemlje Beneluksa dok je donji deo pripao zemljama istočne i jugoistočne Europe.

Prema podacima eurostata, u 2017. godini prosečni troškovi rada u celoj privredi (osim poljoprivrede i javne uprave) bili su, procenjuje se na 26,8 evra u Evropskoj uniji (EU) i 30,3 evra u eurozoni. Postoji ogroman jaz između najviše cene rada, gd eje na prvom mestu u Danska (42,5 evra), Belgija (39,6 evra), Švedska (38,3 evra), Luksemburg (37,6 evra) i Francuska (36,0 evra).

Dok je najjeftinija cena rada po satu prošle godine bila u Bugarskoj 4,4 evra, zatim u Rumuniji 5,5 evra, Litvaniji 7,3 evra, Letoniji 7,5 evra, Mađarskoj 8,3 evra i Poljskoj 8,6 evra.

Troškovi radne snage u industriji bili su 27,4 evra u EU i 33,4 evra u eurozoni. U uslugama, oni su bili 26,6 evra € 29,3, respektivno. U građevinarstvu su troškovi rada po satu iznosili 23,7 evra u EU i 26,7 evra u eurozoni. U uglavnom ne-poslovna ekonomija (isključujući javnu upravu), oni su bili 27,2 eura i 30,1 eura.

Tako je najviši prosečni trošak rada po satu u u 2017. zabeležila Danska, od 42,5 eura. Sledi Belgija s 39,6 eura, Luksemburg s 37,6 eura, Švedska s 36,6 eura i Francuska s 36 eura.

Od članica EU, najniži je pak prosečni trošak rada po satu zabaležila Bugarska, od samo 4,9 eura po satu. Sledi Rumunija sa 6,3 eura, Litvanija s osam eura, Latvija s 8,1 eurom, Mađarska s 9,1 eurom i Poljska s 9,4 eura.

Što se tiče prethodnih godina, Luksemburg se kao i uobičajeno, nalazi na prvom mestu sa minimalnim iznosom od 2,000 evra u 2017. godini, dok je Bugarska rangirana sa samo 235,50 evra. Ogroman jaz između najviše i najniže plate u Evropskoj uniji je 8,48 puta, što je abnormalno mnogo.

BONUS VIDEO:

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, Espreso intervju

(Espreso.co.rs / M.B.)