Ova vrsta ogreva dosta jeftinija nego prošle godine pred zimu: Mnogi će biti zadovoljni!

Nagli pad temperature je primorao većinu onih koji provode vreme kod kuće da daljinski za klimu preko noći s hlađenja prebace na grejanje i s nestrpljenjem čekaju početak oktobra da im se radijatori smlače.

Zidovi u stanovima su se već ohladili i sada bi većini prijalo da je temperatura u stanu nešto veća. Pogotovo kada se zna da cele godine plaćaju ovo grejanje, a toplane ih greju kako im nalaže zakon, a ne muka građana.

Ono što jedino može da ih ohrabri su najave nadležnih da su toplane tehnički spremne i da bi mogle i pre 15. oktobra da krenu s isporukom toplotne energije. Uslov je da spoljna temperatura bude tri dana uzastopno niža od 12 stepeni. Koliko će to potrošače koštati naredne zime, saznaće u hodu, jer toplane imaju obavezu da mesec dana unapred obaveste potrošače po kojoj će ih ceni grejati, ali tek pošto dobiju saglasnost svojih lokalnih samouprava.

Interesantno je da nijedna od toplana ne izlazi s podacima koliko ima energenata na zalihama od prethodne grejne sezone i koliko je ukupno potrošeno, jer je sasvim sigurno da im je zbog blage zime preteklo energenata i da većina njih za ovu zimu energente samo dokupljuje, što bi takođe trebalo uzeti u obzir kada se bude izračunavala nova cena. Metodologija nalaže toplanama da do 1. septembra predaju zahteve za korekciju cena. Što znači da mogu ići naviše, mogu se smanjivati, a mogu praktično ostati iste. Ali je bitno da se zahtev podnese do 1. septembra. S tim što je bilo i onih koji su mimo reda još u avgustu najavili da će povećati cene.

Dejan Stojanović, predsednik Udruženja toplana Srbije, kaže za „Politiku” da će toplane u zavisnosti od svojih troškova podneti zahtev i ako se on podnese do 1. septembra, lokalne samouprave imaju rok od 15 dana da im odgovore. Da li su prihvatili ili odbili i ako neće da koriguju cene, da kažu ko će da subvencioniše tu razliku koju im nisu dozvolili da naplate od građana. Tako da će preglednija sliku biti pred sam početak grejnog perioda, to jest 1. oktobra.

Večna dilema da li grejanje treba plaćati po utrošku ili po kvadratu ostaje i dalje. Od 60 toplana samo 16 ili 17 primenjuje naplatu po potrošnji.

Oni koji imaju mogućnost da se greju na drva ili pelet već sada znaju koliko će ih to koštati. Osim što većina kuća ima u rezervi ovih energenata od prošle zime, cene su ove godine i niže.

– Od 2023. godine pa sve do danas cene peleta padaju. U ovom trenutku najveći broj stovarišta u Srbiji nudi pelet po cenama od 25.000 do 28.000 dinara. U poređenju sa cenama iz septembra 2023. godine, trenutne cene peleta su niže za sedam do osam hiljada dinara. Ono što je svakako važno za građane jeste da peleta ima dovoljno, naša domaća proizvodnja obezbeđuje u potpunosti domaće potrebe. Više od 160.000 njih koji koriste pelet u Srbiji mogu biti mirni”, rekao je za Tanjug Branko Glavonjić, profesor sa Šumarskog fakulteta.

Ugalj je skuplji nego lane za oko 25 odsto po toni. Lignit se s prevozom može pazariti za oko 17.000 dinara, mada ima i jeftinijeg, dok je mrki ugalj skuplji i ide i do 25.000 dinara.

Glavonjić je istakao da je snabdevenost tržišta svim vrstama drvnih goriva odlična na svim stovarištima u zemlji, kao i da ne očekuje da će cene u naredna dva meseca pasti, jer su najniže u poslednje tri godine.

U regionima Vranja i Leskovca cene ogrevnog drveta, takozvanog metarskog drveta, kreću se od 5.400 dinara na stovarištima javnog preduzeća. Kada su u pitanju privatni preduzetnici, cene su od 5.800 do 6.400 dinara, tako da građani mogu da biraju šta hoće, da li hoće metarsko drvo ili hoće da bude iscepano. Ako hoće da drvo bude iscepano, onda još treba da dodaju 800 dinara za tu uslugu”, rekao je on, piše Politika.

Bonus video:

(Espreso)