Oni tebi 4.500 dinara, a ti njima samo prazan ček: Mreže preplavljene ovim oglasima, a evo da li je to legalno

Oglasi "donesi ček, uzmi keš" sve češće se pojavljuju na internetu, društvenim mrežama, oglasima. Primamljive ponude mame građane kojima "fali neki dinar do plate" ili imaju nepredviđene troškove, međutim, stručnjaci upozoravaju da je ova pojava mimo svih zakona i kažnjiva.

Ipak, uprkos tome, već godinama unazad u Srbiji zalagaonice nude zajmove ove vrste svojim klijentima.

Proces funkcioniše tako što za ček u vrednosti od 5.000 dinara zalagaonice daju 4.500, a na klijentu je da odluči da li će narednog meseca platiti proviziju, otkupiti ček po punoj ceni ili ostaviti zalagaonici da isti unovče u banci i klijentu na taj način naplate dugovanja.

Ukoliko se odluči za proviziju, plaća od 300 do 500 dinara na mesečnom nivou.

Oglasi preplavili društvene mreže

Iako "mimo zakona" posluju, oglasi ovog tipa preplavili su društvene mreže, neretko ih je moguće videti zalepljene na stanice, izloge, bandere po gradu.

A, da li je legalno i legitimno na ovaj način raditi, mišljenja građana su podeljena.

"Je li legalna menjačnica? Mislim, i one imaju zaradu... Niko nikog ne tera da unovči ček!", napisao je jedan korisnik Fejsbuka ispod oglasa.

"Ček je moj, moja je odluka da li ću ga pustiti u prodavnici ili ovako unovčiti i za keš nešto drugo platiti", "je li ovo legalno mislim u skladu sa zakonom", glasili su neki od komentara, dok je bio i jasnih stavova, da je reč o nelegalnoj radnji i modernom zelenašenju.

Pitali smo pravnike da li je ovo legalno?

Tragom ove vesti obratili smo se onima čiji je posao tumačenje zakona, sa pitanjem da li je ovaj vid poslovanja legalan i za početak dobili objašnjenje da rad zalagaonica nije konkretno uređeno zakonom, pa se moraju primenjivati krovni zakoni koji se u ovom slučaju mogu dosta široko tumačiti i stvoriti određene nedoumice.

Na primer, Zakon o obligacionim odosima posebeno propisuje ugovor o zalozi.

"Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu", rekli su za naš portal iz advokatske kancelarije Antić.

Takođe, Uredba o kasifikaciji delatnosti predviđa šifru delatnosti 64.92 Ostale usluge kreditiranja kojom je izmešu ostalih pobrojana i usluga zalagaonica. Na osnovu navedenog čini se da zalagaonice mogu da posluju bez problema u skladu sa zakonom.

"Sa druge strane, Zakon o bankama propisuje da se samo banka može baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, kao i lica koja su za to ovlašćena zakonom. Kredit treba razlikovati od zajma. Dakle, ugovor o kreditu se zaključuje sa bankama i kamata je bitan element ugovora. Zajam mogu da daju ostala pravna i fizička lica, a kamata može ali se ne mora ugovarati. Takođe, ako se određeno lice pretežno bavi davanjem zajmova i od toga ostvaruje zaradu, postoji indicija da se neovlašćeno bavi davanjem kredita što je kažnjivo", dodali su.

NBS - ovo je kažnjivo zakonom

Zvaničan stav NBS jeste da je takav postupak krivično delo i predstavlja neovlašćeno kreditiranje i naglašavaju da oni ne daju zalagaonicama dozvolu za rad.

Ovo uređuje i tzv. Zakon o čeku", po kom je isti sredstvo plaćanja kod kojeg je dospelost po viđenju".

"Međutim, kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Provizija koju građanin plaća, a koja predstavlja razliku između iznosa na koji glasi ček i iznosa koji dobije od zalagaonice zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara je zapravo kamatna stopa od 10 odsto, i to ne godišnja, već nedeljna, petnaestodnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka", kažu u NBS.

Prema zakonu, u Srbiji samo banke imaju dozvole da se bave izdavanjem kredita, a to im omogućava dozvola za rad izdata od strane Narodne banke Srbije.

Zakonom o platnim uslugama nije propisan maksimalni iznos kredita koji mogu odobriti platne institucije, ali je predviđeno da to može biti isključivo kredit koji se odobrava za izvršenje platne transakcije, i to na period otplate koji nije duži od 12 meseci. Pored toga, na osnovu zakonskog ovlašćenja, kredite mogu odobravati i neke druge institucije, kao što je Fond za razvoj, koji može odobravati kredite radi podsticanja razvoja privrednih subjekata.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Prenela: J.N.)