DRUŠTVENE MREŽE ZATRPANE FIRMAMA KOJE NUDE UNOVČAVANJE ČEKOVA: Daju 4.500 dinara, ovako FUNKCIONIŠE!

Ponesi ček i uzmi keš. Ovo je poruka kojom na desetine firmi u Srbiji preko internet stranica mame klijente nudeći uslugu unovčavanja čekova, uz zelenaške provizije.

Ovaj posao, koji očigledno nesmetano obavlja veliki broj zalagaonica, kako iz Narodne banke Srbije kažu, predstavlja krivično delo.

U proseku, godišnje se realizuje oko šest miliona čekova, 14 banaka je Centralnoj banci dostavilo podatke za prvo polugodište ove godine. Realizovano je 2.951.260 čekova, vrednosti od 13.878 miliona dinara, što je za dva odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prosečna vrednost po realizovanom čeku bila je oko 4.700 dinara.

Iako je za četvrtinu manje realizovanih nego pre pet godina, a banke nude široku lepezu kartica i usluga koje bi ih zamenile, čekovi i dalje opstaju. Čudi, međutim, zašto se građani umesto da iskoriste neku od bankarskih opcija za dolazak do novca odlučuju za skupo i nepovoljno unovčavanje čekova. Uz proviziju od 500 dinara mesečno po čeku.

- Nudimo opciju da donesete ček, a mi vam isplatimo 4.500 dinara - rekli su nam u jednoj od zalagaonica za čekove koje se reklamiraju na internetu.

- Ako za mesec dana ne sakupite novac da otkupite svoj ček, imate tri opcije. Prva je da pustimo ček i da vam se preko banke naplate sredstva, druga da platite još 500 dinara provizije za sledeći, pa isto toliko za svaki naredni mesec. Ako sakupite 5.000 dinara, ček vraćamo.

Kako ovi trgovci kažu, imaju i stalne mušterije, a smatraju da nema ničega protivzakonitog u njihovom poslu.

- Sve radimo sa dozvolama. Uredno potpisujemo ugovor i niko od klijenata iz cele Srbije, a radimo sa 45 mesta, nije imao problem - kaže vlasnik zalagaonice.

- Funkcionišemo kao zalagaonica, pa kao i predmeti ili zlato, kod nas se mogu založiti čekovi. Na čeku je potreban samo potpis, a prvi put i broj lične karte, dok klijenta ne zavedemo u sistem.

Iz Narodne banke Srbije, međutim, podvlače da su već upozoravali da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika, bilo da su zalagaonice ili menjačnice, kao i davanje pozajmica, nije dozvoljeno i predstavlja neovlašćeno kreditiranje.

- Zakonom o bankama je propisano da se niko osim banke ne može baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom - kažu u Centralnoj banci.

- Tim zakonom je određeno da je banka akcionarsko društvo sa sedištem u Srbiji, koje ima našu dozvolu za rad i obavlja depozitne i kreditne poslove. Obavljanje delatnosti kreditiranja bez izričitog zakonskog ovlašćenja, odnosno bez dozvole NBS, Zakonom o bankama predviđeno je kao krivično delo.

U NBS naglašavaju da su upoznati sa ovom nedozvoljenom praksom, zbog koje je zaprećeno kaznom zatvora, kao i da je u nadležnosti tužilaštva da utvrđuje odgovornost vlasnka firmi koje se bave time.

BEZ KONTROLE

NARODNA banka Srbije ne kontroliše zalagaonice, pa su građanii koji koriste te usluge u riziku da će njihovo poverenje biti zloupotrebljeno - objašnjavaju nadležni. - NBS nije u mogućnosti da štiti njihova prava i interese jer nema ovlašćenja da kontroliše poslovanja takvih privrednih društava. Takođe, ovim građanima će biti onemogućeno ili bitno otežano da svoja prava zaštite i pred sudom budući da su ugovori koji su protivni prinudnim propisima ništavi.

PLATNE INSTITUCIJE

KAKO u NBS kažu, osim banaka, pod određenim uslovima i uz prethodnu dozvolu, kredite mogu odobriti i platne institucije i institucije elektronskog novca. Nije propisan maksimalni iznos kredita koji mogu odobriti, ali je predviđeno da može biti isključivo kredit koji se odobrava za izvršenje platne transakcije, i to na period otplate koji nije duži od 12 meseci. Pored toga, na osnovu zakonskog ovlašćenja kredite mogu odobravati i neke druge institucije, kao što je Fond za razvoj, radi podsticanja razvoja privrednih subjekata.

(Espreso / Novosti)