Ovi poslovi su najbolje plaćeni na primorju: Evo koliko zaradi jedan kuvar za mesec dana, bukvalno se obogati!

Slobodno možemo reći da je posao kuvara, ali i drugih poslova u ugostiteljskoj industriji, ove sezone na jadranskom primorju među najplaćenijim sezonskim poslovima.Glavni kuvar u Hrvatskoj ili Crnoj Gori može da zaradi i do 4.000 evra mesečno, dok je početna plata pomoćnih kuvara u većini slučajeva oko 1.200-1.300 evra.

Da je tako, potvrđuje i jedan oglas koji je privukao pažnju mnogih korisnika Instagrama, bilo da su profesionalni kuvari ili ne. U pitanju je ponuda za sezonski posao u hotelu koji se nalazi "u blizini Budve".

"Startna plata kuvara je 1.250 evra. Obezbeđen smeštaj i hrana u sklopu objekta. Radi se 40 sati nedeljno, 2 dana slobodno", navedeno je u objavi i napomenuto da je neophodno poslati radnu biografiju sa fotografijom prilikom apliciranja.

"Kuvar na roštilju" će u jednom crnogorskom primorskom mestu biti plaćen od 1.300 do 1.500 evra. Plata zavisi od iskustva, kako kažu u ovom oglasu na jednom sajtu za zapošljavanje, a radi se u smenama šest dana u nedelji, odnosno od 40 do 42 sata. "Na novootvorenom mestu brze hrane potreban je radnik sa iskustvom za rad na roštilju. Osiguranje, plata 1.500 evra. Hrana i smeštaj obezbeđeni", stoji u sličnoj ponudi za posao u Virpazaru.

Kuvar u restoranu u Hrvatskoj će imati platu od oko 2.000-2.500 evra, a u nekim objektima ugostiteljski radnici mogu zaraditi i do 4.000 evra, sudeći po nekim oglašivačkim sajtovima. U Makarskoj, na primer, jedan poslodavac nudi zaradu od 1.800 do 2.230 evra tokom sezone, dok će majstor kulinarskog zanata u Dubrovniku, na primer, biti plaćen oko 3.000 evra.

"Katastrofa za jadranske restorane u julu"

Pored nedostatka radne snage, hrvatsko primorje muči muku i sa previsokim cenama. Udruženje ugostitelja pri Hrvatskoj privrednom komori objavilo je podatke o prometu u restoranima, kafićima i klubovima u julu. Rezultati su prilično poražavajući.

Promet u istarskim restoranima manji je oko20 odsto nego lane. Promet u Dalmaciji, na kopnu, manji je deset do dvadeset posto nego prošle godine. Promet na ostrvima manji je čak do 50 posto nego lani, piše Kult plave kamenice.

Dodaju da su Hvar, Korčula i Brač "tri ostrva s najbezobraznijim i najnerealnijim pristupom cenama na celoj obali." Hvar, Korčula i Brač u celoj su Evropi postali poznati po kafama za sedam do osam evra i prosečnim šampanjcima za 250 do 300 evra. Domaći i strani turisti jednostavno nisu spremni na to.

Zašto tržište vapi za kuvarima?

"Blic Biznis" je ranije razgovarao sa Stefanom Kostićem, popularnim mladim kuvarom u Srbiji o popularnosti ovog zanimanja, potražnji, ali i zaradama.

"Zanimanje kuvara je poželjno na domaćem tržištu iz nekoliko razloga. Prvo, hrana je osnovna potreba ljudi, pa postoji stabilna potražnja za uslugama pripreme hrane u restoranima, hotelima i drugim ugostiteljskim objektima. Osim toga, porast trenda izlazaka u restorane i potreba za raznovrsnom kuhinjskom ponudom dodatno povećavaju potražnju za kvalitetnim kuvarima. Takođe, uloga kuvara se sve više ceni zbog rastućeg interesa za kvalitetnom i zdravom hranom, što podrazumeva veštu pripremu jela s kvalitetnim sastojcima. S obzirom na sve ovo, zanimanje kuvara često privlači ljude koji traže stabilnu karijeru u dinamičnom i kreativnom okruženju.

Što se tiče zarada kuvara u Srbiji, rekao je da su korektne i potvrdio da su u inostranstvu ipak daleko veće, ali odlazak zavisi od ličnih preferencija.

"U poslednjih nekoliko meseci mi se javlja puno mladih ljudi koji su na početku karijere, a traže “velike” plate jer su svesni toga da su kuvari u deficitu i da većina restorana ima problema u pronalaženju kuhinjskog osoblja, tako da su neki i više plaćeni nego sto bi trebalo da budu. Kod mene važi pravilo, koliko znaš i doprinosiš u stvaranju dobre hrane, toliko ćeš i biti plaćen", istakao je on.

Kategorija stalnih sezonaca uskoro u Crnoj Gori

Vlada Crne Gore planira da smanji nezaposlenost i reguliše manjak radne snage tokom turističke sezone tako što će uvesti kategoriju stalnog sezonskog radnika, pisale su ranije Vijesti onlajn.

Time bi se, kako kažu, zaposleni zadržali na poslovima i van turističke sezone, dobijali bi platu i uplatu doprinosa i kada ne rade, dok bi poslodavci dobili stalnu radnu snagu, i za delove godine sa manjim obimom posla.

Pomenuta Hrvatska je ovu meru uvela još pre nekoliko godina i do sada je u njoj je registrovano više od 5.000 stalnih sezonskih radnika.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis/Nada Matić/Preneo D.M.)