Ukoliko svakog meseca uplaćujte barem 1.000 dinara, možete da otvorite štedni račun za dete: Suma uopšte nije mala

Građani koji imaju mogućnost da svakog meseca ostavljaju određenu sumu novca “sa strane”, neretko biraju da štede u banci. Oni koji imaju i decu, mogu da odaberu da otvore specijalni račun na koji će uplaćivati novac koji će deca u budućnosti moći da koriste. Ovakva štednja može da bude dobra opcija za, primera radi, obezbeđivanje školarine u budućnosti, a mi smo proverili koliko novca može da se uštedi ako se svakog meseca na račun uplati 1.000, 5.000 i 10.000 dinara.

Građani naše zemlje na štednim računima drže, u proseku, po 162.000 dinara, dok vlasnici deviznih računa u proseku imaju 3.158 evra ušteđevine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za maj mesec. Koliko je novca na računima maloletnika, nije poznato, jer to je evidencija koju svaka banka vodi za sebe. Ipak, učestalo je mišljenje da štednja u Srbiji nije preterano popularna i da se na nju odlučuje mali broj ljudi.

Inače, razlozi za štednju mogu da budu različiti – od osiguranja u slučaju da se roditelju nešto dogodi do obezbeđivanja školarine za fakultet za dete u budućnosti.

Kako bismo proverili koliko može da se uštedi za, recimo, školarinu, napravili smo računicu uz pomoć kalkulatora koji je dostupan na sajtu NBS. Kao primere, uzeli smo sume od 1.000, 5.000 i 10.000 dinara svakog meseca od prve do 18. godine života deteta. Inače, štednja može biti oročena ili po viđenju. Oročena štednja znači da se novac drži u banci i ne može se koristiti dok ne istekne ugovoreni period, dok štednja po viđenju omogućava korišćenje novca u bilo kom periodu. Treba imati u vidu da je kamata za štednju po viđenju uvek dosta niža.

Primera radi, u jednoj banci, kamata na dečju štednju po viđenju trenutno iznosi dva odsto, dok je za oročenu dinarsku štednju oko tri.

Za 1.000 dinara mesečno – godinu i po dana školovanja

Ko ima mogućnosti da svakog meseca na račun svog deteta, u periodu od 17 godina, uplaćuje 1.000 dinara, uštedeće oko 265.000 (2.260 evra)– i to ukoliko odabere oročenu štednju. Ukoliko je u pitanju štednja po viđenju, ušteđevina će biti oko 242.000 dinara, odnosno malo manje od 2.100 evra. To je, u proseku, školarina za godinu i po dana studiranja u Beogradu.

Ko ima više novca koji na mesečnom nivou može da izdvoji za štednju, 5.000 dinara, nakon 17 godina će, prema kalkulatoru NBS, imati oko 1.326.800 miliona (11.300 evra), ukoliko odabere oročenu štednju.

U slučaju štednje po viđenju, sa istim iznosom svakog meseca, ukupna ušteđena suma će, kada dete već bude punoletno, dostići 1.213.700 miliona (10.400 evra).

Poslednja suma koju smo koristili je ujedno i najveća – 10.000 dinara. Ko svakog meseca bude uplaćivao ovu sumu, posle 17 godina imaće oko 2.653.600 dinara (22.700 evra) ukoliko se odluči za oročenu ili 2.427.400 dinara (20.800 evra) ukoliko odabere štednju po viđenju.

Ko može da uplati i podigne novac?

Pojedine banke toliko su oprezne u zaštiti svojih najmlađih klijenata, da roditelji mogu sa štednih računa svoje dece da podignu novac samo uz odobrenje Centra za socijalni rad.

Inače, pored roditelja, na dečji štedni račun novac mogu da uplate i drugi bliski srodnici, poput baka i deka.

Bonus video:

(Espreso / Nova)