AKO URADE OVO, PRIJAVITE POVERENIKU: Iz Efektive objasnili kada agencije zakonito, a kada nezakonito uteruju dugove

Brojni građani Srbije, koji nisu redovno otplaćivali dugovanja, godinama unazad žale se na učestale pozive agencija za naplatu dugovanja.

Reč je o agencijama koje najčešće od banaka, mobilnih i kablovskih operatera otkupljuju dugove i potom ih same naplaćuju.

Takođe, dešava se i da agencija za naplatu potraživanja ne otkupi dug ali im kompanija koja ih je angažovala ustupi lične podatke dužnika na kog vrše psihološki pritisak da plati dospeli dug.

Upravo ovo desilo se čitaocu portala Espreso koji se požalio da je mobilni operater zbog dva neplaćena računa prosledio lične podatke agenciji bez njegovog znanja.

- Pozvali su me, rekli da su iz agencije i pitali kada ću platiti dug. Kada sam pitao kakav dug, naveli su da zovu u ime mobilnog operatera. Ljubazno su zamolili da sve regulišem do kraja tekućeg meseca kako ne bi operater koji ih je angažovao raskinuo ugovor sa mnom, a zatim dug, kako su istakli "spustio" na javnog izvršitelja. Rekli su da dug uplatim na račun mobilnog operatera, pa sam pretpostavio da im operater nije "prodao" portfolio, tj. taj dug. Kada sam dugovanje izmirio, zvali su ponovo kako bi proverili da li sam to uradio. Pitao sam ih kako imaju evidenciju da dugujem, a ne znaju kada se dug plati. Bio sam iznenađen, a onda sam shvatio da se ovo verovatno kosi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, naveo je naš čitalac.

Kako bismo proverili da li je ovakvo postupanje pomenutih agencija zaista nezakonito, razgovarali smo sa Dejanom Gavrilovićem iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Dugovanja građana za bilo koji račun mogu da budu prodata specijalizovanim agencijama za naplatu potraživanja, koje, potom, od dužnika "uteruju" dug. Od toga su jedino zaštićeni kreditni dužnici, i to oni koji su zajmove podigli posle 5. decembra 2011. godine, od kada je u primeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Kako navodi portal Biznis.rs, u okviru delatnosti agencija za naplatu potraživanja i kreditnih biroa u Srbiji posluje ukupno 40 privrednih subjekata.

- Smatramo da agencije za naplatu potraživanja ne smeju da uznemiravaju korisnika ni na koji način. Oni mogu na svaki legalan način da probaju da naplate taj dug, ali bez uznemiravanja dužnika. Mogu da pošalju pisanu opomenu, mejl, opomenu pred utuženje i tako da preduzimaju pravne radnje, ali da zivkaju non stop, da prete, to ne smeju da rade. To može da bude čak i krivično delo iznude koje dužnik može da podnese nadležnom tužilaštvu, navodi Dejan Gavrilović za Espreso.

Ukoliko se radi o prodaji potraživanja, kako bi se potraživanja prodala, moraju da se ustupe i određeni lični podaci, odnosno da se zna ko je dužnik,

- Imali smo ranije slučajeve sa bankom kada je banka prosledila podatke firmi koja je pozivala umesto banke dužnike i tu je Poverenik doneo rešenje da banka to ne sme da radi i da moraju da obrišu podatke o dužniku iz svoje baze. Ovde je nešto malo drugačija situacija, u tom smislu ko je kupio potraživanje, mora da ima određene podatke o dužniku, navodi naš sagovornik.

Dužnik treba da bude obavešten o prodaji potraživanja

Kod ustupanja potraživanja, prema Zakonu o obligacionim odnosima, dve strane zaključuju ugovor o cesiji, ali da bi za dužnika nastala obaveza prema novom poveriocu on mora o tome da bude obavešten od ustupioca.

Originalni poverilac bi, kako navode iz "Efektive", morao da obavesti dužnika da je ustupio potraživanje, odnosno prodao.

- Trebalo bi da obaveste dužnika da će se ubuduće onaj kome je prodato potraživanje baviti time i da ovaj novi poverilac takođe obavesti dužnika, ali oni to u principu i rade, ističe Gavrilović.

Osvrnuli smo se i na konkretan slučaj našeg čitaoca i proverili da li se zaista radi o nezakonitoj obradi tuđih podataka.

- Ukoliko su pozvali umesto mobilnog operatera, samo kao uslugu za naplatu potraživanja, u smislu da potraživanje nije ustupljeno, nego samo "kol centar", onda to može biti nezakonito. Ako je operater prodao celokupno potraživanje, pa onda agencija zove onda oni imaju pravo da kontaktiraju dužnika. Ukoliko se ugovor nastavio, to znači da nije prodato i da je se radi o nezakonitom prosleđivanju podataka. U ovom slučaju, to se treba prijaviti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naglasio je Gavrilović za Espreso.

Sagovornik je podsetio da imaju pravo i zbog jednog neizmirenog računa da upozore korisnika, ali na profesionalan način, pisanim putem, bez uznemiravanja i iznude.

Ističe da se ljudi često žale Udruženju potrošača "Efektiva" na česte pozive "uterivača" koji nekada budu ljubazni, a nekada ne.

- Prete, govore da će tužiti i da će dužnik imati velike troškove. Zovu čak i za zastarela potraživanja, podseća Gavrilović.

U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača i u cilju što efikasnije zaštite osetljivih grupa potrošača, od 5. januara 2024. godine počeo je sa radom registar "Ne zovi“.

Potrošači koji ne žele da primaju pozive trgovaca putem telefona i sms/mms poruka u svrhu prodaje proizvoda ili usluga, mogu da se upišu u pomenuti registar, a svi operatori mobilne i fiksne telefonije obavezni su da to omoguće svojim korisnicima.

Formiranje registra "Ne zovi" obavezuje trgovce da, pre nego pozovu bilo koji broj, provere da li se on nalazi na listi onih koji ne žele da primaju pozive u kojima se nude roba ili usluge. Propisane su i novčane kazne za one trgovce koji pozivaju građane čiji su brojevi upisani u registar.

Ipak, ovaj registar ne važi za agencije za naplatu potraživanja jer se ne radi o prodaji proizvoda ili usluga.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ M.L.)