OD OVOG KOŠTUNJAVOG VOĆA JE ZARADA VRHUNSKA: Stručnjak otkrio kako da izvučete MAKSIMUM

Globalna proizvodnja lešnika raste iz godine u godinu, a prema Međunarodnom veću za orašaste plodove i sušeno voće njihova godišnja stopa rasta je 3 posto. Kada je reč o konzumaciji, na petom su mestu liste, s 11 posto potrošnje, iza badema (27%), oraha (22%), indijskih oraščića (20%) i pistaća (14%). U sezoni 2022./23. urod je na globalnom nivou iznosio 585.150 tona, što je najveća brojka u poslednjoj deceniji. Turska je daleko na prvom mestu i pokriva 71 odsto ove proizvodnje, a sledi je Italija s oko 10 odsto. Uzgoj ove kulture sve više raste u SAD-u i Čileu.

Njegova je vrednost prepoznata i na našem području, no još je mnogo izazova s kojima se nose proizvođači, a da bi njihov krajnji proizvod mogao biti konkurentan na tržištu.

U Hrvatskoj je, prema podacima Agencije za plaćanja u poljoprivredi, u 2023. godini pod lijeskom bilo 7.933 ha. Gledajući u odnosu na 2019. kada je bilo 5.549 ha, ta proizvodnja naočigled raste. Najviše nasada je u Osječko-baranjskoj, Virovitičko-podravskoj te Bjelovarsko-bilogorskoj županiji. Najveći broj nasada je relativno mlad, do desetak godina starosti. Uzgoj ove kulture vezan je uz gotovo 20 vrsta potpora - od onih za intenziviranu raznolikost useva, preko održavanja ekološkog uzgoja do zatravljivanja trajnih nasada.

Italijani traže visok kvalitet

Najveći proizvođač u Hrvatskoj je PP Orahovica koja ima 660 hektara nasada od kojih je oko 640 rodnih, a ostatak se odnosi na rasadnik. Ova poznata kompanija svoj, ali i lešnik od kooperanata izvozi u Italiju gde insistiraju na kvaliteti ploda. Predsednik uprave PP Orahovica, Saša Breznik kaže kako je velik dio rodnih nasada prošloga proleća pogodila veliki grad zbog čega su prinosi bili značajno manji. Ali, kvalitet je bio zadovoljavajući, što, ističe on, Italijanima odgovara te su spremni dati nešto višu cenu.

Najzastupljenija sorta je rimski lešnik i autohtoni istarski dugi te one uopšteno dominiraju u Hrvatskoj s 95 posto. Kaže, klimatski su prilagođene našem podneblju, cvetanje dolazi u periodu kada rani mrazevi i zima već prolaze. "Klimatske promene dovode do zaključka da više nemamo značajnih proletnih mrazeva koji bi ih mogli uništiti, ali s druge strane, razne su nepogode moguće 365 dana u godini. Temperaturne oscilacije u zimskom periodu su velike, što jako utiče na cvetanje a nemate konkretnu zaštitu, opisuje on dodajući da je rizik ipak manji nego kod, primjerice, jabuke.

Kako zaraditi na lešniku?

A kada je reč o planu u uzgoju ove kulture, Breznik ističe kako je ulaganje u lesku posao na duge staze jer ona puni rod daje tek u devetoj do dvanaeste godine. Uz sve pravilne agro i agrotehničke mere, prosečan rod bi trebao biti 3 do 3,5 tone po hektaru, no nažalost, mnogi uzgajivači su daleko ispod ovih brojeva. "Nema službenih podataka, ali prema mojoj računici, hrvatski prosek je ispod 900 kg po hektaru, a to je jako slabo."

Kaže, lešnik se u prošlosti, a kod nas je tako i sada, sadio gde ništa drugo ne rodi. "Taj su princip imali svi, ali su neke države shvatile kako to nema smisla. Amerikanci su ga pre 20 do 30 godina sadili u Oregonu gde je slabo uspevao kukuruz i borovnica. Imali su prinos od 1,5 do 2 tone, koliko mi u PP Orahovica imamo na našim starim nasadima danas što je i dalje slabo, ali ipak više u odnosu na 900 kg", komentariše i nastavlja da su Amerikanci u međuvremenu shvatili da to nema smisla te ga počeli saditi tamo gde je najbolja zemlja. Kod nas on i dalje raste na zemljištu kiselog pH, s malo humusa.

- Kad računate cenu od 2,2 evra po kilogramu, puta 3 do 3,5 tone, a ukupan trošak je 3 do 3,5 hiljade evra po hektaru, vama je neto dobit 3 do 3,5 hiljade evra. Ne možemo očekivati super zaradu na prinosu od tonu do tonu i po."

Tako nizak prinos nastaje jer uzgajivači ne sprovode sve potrebne mere. "Ove godine su nam kooperanti doneli lešnike sa 15 do 20 odsto uboda od štetočina, 6 do 8 odsto trulih, a to nije prihvaćeno u Italiji. Kod njih je 3 odsto trulih treća klasa, a 12 odsto uboda je maksimum koji mogu. Zato se trudimo da podizvođači budu svesni značaja kvaliteta jer u suprotnom ne možemo biti konkurentni na tržištu niti obezbediti dobru cenu“, upozorava on.

On kaže da je pre svega važna priprema i odabir zemljišta, na osnovu analize zemljišta, gde pH ne bi trebalo da bude ispod 5,5, a ujedno je potrebno i humusno zemljište

. "Bitan je i lokacija i nagib terena. Međutim, ljudi ga sade na svim vrstama zemljišta koje je podložno eroziji ili sa druge strane zadržava vodu", upozorava on i nastavlja da treba obratiti pažnju i na gustinu. sadnje koja ima različite pristupe.„Negde je gušće pa se radi proređivanje. Ferero sadi 660 sadnica po ha, bili smo na 500, podigli na 800, a sada smo se vratili na 650, još uvek testiramo šta je najbolje“, otkriva on.

Pored navedenog, priča i koliko je važno održavati zemljište, kada sejati zasad, koju međurednu obradu koristiti, dohranu, zaštitu. "Ljudi često izgube strpljenje, očekuju brzu zaradu. Mnogo je ulaganja, tako da morate biti spremni na sve, i biti oprezni. Realna računica je da povraćaj investicije dođe nakon 9 do 12 godina, pa da bi bila na nuli. Od podsticaja se može živeti, ali prinos nećeš dobiti“, zaključuje on pozivom svim zainteresovanima da dođu u obilazak PP Orahovica, po savet. "Po znanju i iskustvu smo najjači u Hrvatskoj i nemamo problem da to znanje podelimo", zaključuje on.

Veći prihod od lešnika nego od žitarica

Pored najvećih, tu su i mali proizvođači koji su prepoznali vrednost prerađenog lešnika. Jedan od njih je i Damir Hajduković iz Tenje kod Osijeka, koji iz sezone u sezonu slatko proširuje asortiman proizvoda pod sada već poznatim brendom Tak'.

On je 2013. godine pod sopstvenim nadzorom zasadio hektar lešnika, uglavnom sorte Istarski dugi, prije nego što je, kako kaže, krenuli poticaji za ovu kulturu. Plantaža se nalazi u Potnjanima kod Đakova, gde i danas žive njegovi roditelji. „Lakše mi je da se brinem o voćki nego o žitu. Tada sam mislio da je budućnost u voćarstvu, što se pokazalo kao tačno. Od jednog hektara lešnika može da se rodi više od jednog hektara pšenice ili kukuruza, pogotovo sada u ovo vreme“, tvrdi on.

Ove godine je imao dobar rod, i po kvalitetu i po kvantitetu. Dobio je skoro 900 kg jezgra, odnosno 2,3 t u ljusci, s obzirom da je prinos ovog sortimenta oko 40%. Na tenderu za rad tipa 6.3.1 kupili su mašine za usisavanje i drobljenje, koje su prošle godine bile aktuelne za male proizvođače. Pored toga, ima usisivač, celu liniju za obradu, mašinu za izduvavanje i kalibraciju.

Kaže, deci preporučuje da zasade do 3 ha lešnika, a planira i proširenje zasada, a svakako i preradu. „Od cene od oko 2 evra po kg ne može se živeti, ali ako se ide u preradu, na ovu količinu možete dobiti bar 50 do 60 odsto.

Ipak, podseća da o lešniku treba da vodimo računa od samog početka, jer ga mnogi samo zasade i puste da raste zarad ohrabrenja.

„Ohrabrenje je kap u moru onoliko koliko možete dobiti ako se potrudite. Postoji đubrenje, okopavanje, obavezna rezidba. Nije bilo bolesti, a najveći problem su vremenske nepogode kao što je prekomerna vlažnost, pa suša u letnjem periodu“, kaže on i dodaje da bi bilo dobro uložiti u navodnjavanje jer je, baš kada je potrebna vlaga, suvo. na istoku Slavonije i obrnuto.

Damir je do pre dve godine radio u fabrici mleka Meggle, ima 25 godina iskustva u prehrambenoj industriji, pa je bilo logično da se opredeli za preradu.

„Sve prerađujemo i prodajemo, uglavnom na kućnom pragu. Imamo još malo lešnika“, kaže ovaj Tenjačanin i dodaje da treba imati volje jer je to mukotrpan posao. Za preradu su potrebni uslovi za uređenje prostora, ulaganje u mašine, marketing, prodaju, a tu je i dosta administracije. U njihovom OPG-u sve to više nego uspešno radi njihova supruga Ivana, a kreiranjem proizvoda bave se i deca, ćerka Tea i sin Tin, po kojima su nazvani njihovi popularni namazi Nuttea i Nuttino. U njima kombinuju fino napravljenu pastu od pečenih lešnika sa kakaom, čokoladom, agavinim sirupom itd.

Proizvode i tri vrste karamelizovanih, kao i tostovanih sa ukusom čilija i morske soli, a nedavno su lansirali i sa ukusom luka i bibera i mediteranskog bilja, koji su se veoma dopali kupcima.

„Lešnici imaju neverovatan potencijal koji se može kombinovati sa mnogo ukusa, slatkih i slanih. Sa mediteranskim biljem je odmah eksplodiralo“, prepričava ovaj vizionar, dodajući da treba da nađe vremena za dobre odnose ukusa i da su u pripremi još dva-tri proizvoda koji će se naći na tržištu do leta. Od prošle godine imaju i destileriju, pa planiraju da prave rakiju od šljivovice koja će biti osnova za liker i rakiju od lešnika.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Agroklub/Prenela T.Š.)