OVI PENZIONERI SU U PROBLEMU, IMA LI REŠENJA? Duguju PIO fondu, da li će to biti regulisano?

U Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata njihovih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80 odsto iz budžeta

Kada god se u poslednje vreme Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, susreće s udruženjima poljoprivrednika, jedna od tema na stolu su i njihova dugovanja prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

Ono što je poznato jeste da dug iznosi stotine i stotine miliona evra, da je iz godine u godinu sve veći i da nikada realistično neće biti naplaćen. To je još jedan razlog da se postojeći, finansijski urušen, sistem penzijskog osiguranja poljoprivrednika napusti i pređe na sistem socijalne zaštite poljoprivrednika iz budžeta.

„Ne zovi” pravilo ne važi za banke

Inače, prema poslednjim raspoloživim statističkim podacima Fonda PIO zaključno s novembrom 2023. godine, ukupno ima 136.376 poljoprivrednih penzionera čija je penzija bez januarskog povećanja 17.225 dinara. Manje od najniže penzije prima 24.023 penzionera. Inače, najniži iznos penzije je 17.112,14 i nju prima 95.390 ovih penzionera. Do prosečnog iznosa od 17.225 dinara penziju prima 119.707 poljoprivrednika, a do iznosa prosečne zarade za oktobar koja je iznosila 86.738 dinara penziju je primao 136.341 penzioner.

Upitani kako ovaj problem može da se reši da ne bude balast ni za poljoprivrednike ni za državu, dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije (FS), objašnjava da se FS zalaže za ukidanje obavezne naplate penzijskih doprinosa u slučaju poljoprivrednika.

– Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično svim zemljama kontinentalna Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika – kaže Altiparmakov.

Zato, dodaje, penzijsko osiguranje poljoprivrednika zapravo i nikada nije zaživelo na način kao što je to slučaj s penzijskim osiguranjem radnika, iako su se mnoge zemlje u regionu i Evropi trudile da penzijsko osiguranje poljoprivrednika subvencionišu iz budžeta i podstiču na druge načine, ali su rezultati bili razočaravajući.

Zato se veliki broj zemalja odlučio da poljoprivrednike isključe iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i da im omogući da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite.

– Na primer, susedna Rumunija koja takođe ima veliku poljoprivrednu populaciju kao i Srbija upravo je ovakvu jednu reformu razmatrala i usvajala pre nekoliko godina. Tako ni u Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata poljoprivrednih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80 odsto iz budžeta, a već dugi niz godina penzijski doprinosi pokrivaju svega pet odsto rashoda za poljoprivredne penzije, bez ikakve perspektive finansijskog oporavka u budućnost – kaže sagovornik.

Zato je FS pre nekoliko godina preporučio da se ukine naplata penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike (eventualno da se ostavi samo za one imućnije sa, na primer, zemljišnim posedom većim od 10 hektara) i da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite, budući da su sadašnje poljoprivredne penzije ionako samo minimalno veće od iznosa novčane socijalne zaštite.

– Pri tome, trošak za budžet od ukidanja obavezne naplate doprinosa od poljoprivrednika bio bi krajnje marginalan (0,1 odsto budžetskih prihoda), a poljoprivrednici koji to žele mogli bi da nastave dobrovoljno da uplaćuju doprinose i na taj način ostvare uslove za starosnu poljoprivrednu penziju. Na ovaj način bi se ne samo pojednostavio i unapredio penzijski sistem već bi se postigla pravednija raspodela javnih sredstava i omogućila dodatna zaštita i beneficije poljoprivrednoj populaciji koja je, u proseku, među ugroženijim u Srbiji – ističe dr Altiparmakov.

Ukidanje obavezne naplate doprinosa za poljoprivrednike bi, naglašava, značilo i automatsko brisanje stotina miliona knjigovodstvenog duga i docnji koje poljoprivrednici imaju prema Fondu PIO, koji ionako nikada realistično neće biti naplaćen, a stvara dodatne nepotrebne komplikacije poljoprivrednoj populaciji gde su česti primeri da naslednici ne sprovode ostavinske rasprave zbog ovih akumuliranih dugova za penzijske doprinose.

Od kada je 1986. godine u Srbiji uvedena obaveza plaćanja PIO doprinosa za poljoprivrednike, bilo je mnogo izmena zakona, čiji je cilj bio da stimulišu poljoprivrednike, barem nosioce domaćinstva, da plaćaju doprinose – ali su rezultati svaki put bili poražavajući.

Tako ni početkom tranzicije, 2002. godine, kada je broj poljoprivrednih osiguranika bio dva puta veći od broja penzionera, naplaćeni doprinosi nisu mogli da pokriju ni petinu penzijskih rashoda koji su više od 80 odsto morali da se dotiraju iz budžeta.

S modernizacijom društva prirodno dolazi do smanjenja poljoprivredne aktivnosti i broja poljoprivrednika, dok se s druge strane povećava broj radnika i naročito samostalaca zbog značaja privatnog preduzetništva u savremenoj ekonomiji. Tako da je očekivano da se broj poljoprivrednih osiguranika, kao i poljoprivrednih penzionera, smanjuje tokom vremena. Pri tome, ne samo da se broj poljoprivrednika smanjuje već većina njih i ne plaća doprinose PIO. Delom je to rezultat objektivnih okolnosti – mnogi od njih su materijalno slabijeg stanja i ne mogu redovno da odvajaju sredstva za doprinose, naročito tokom slabijih poljoprivrednih sezona, istakao je ranije sagovornik.

Ali otpočeta modernizacija državnog aparata i uvođenje sistema e-agrar mogli bi da budu idealna prilika da se to promeni i da Srbija ostvari višestruke koristi od prelaska na sistem budžetski finansirane socijalne zaštite poljoprivrednika, bez obaveze plaćanja doprinosa.

Ministarstvo: razmišlja se o mogućem reprogramu duga

Kada je reč o pitanju dugovanja poljoprivrednika prema Fondu PIO, Ministarstvo poljoprivrede navodi da aktivno radi na pronalaženju rešenja, kao i da je u prethodnom periodu održan niz sastanaka s predstavnicima Fonda PIO, Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

– Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima i pronašlo prihvatljivo rešenje ovog problema, trenutno se razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram, odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci, a poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze.

Bonus video:

(Espreso / Politika / Jasna Petrović Stojanović / Prenela: A.P)