SJAJNE VESTI ZA NEMAČKE PENZIONERE: Oglasio se ministar, mnogi će biti na slatkim mukama

Ako nemački penzioneri ostanu u radnom odnosu duže nego što moraju, to bi im se moglo višestruko isplatiti bude li usvojena strategija za jačanje industrije, koju je u oktobru predstavio ministar ekonomije Robert Habek. Ovaj predlog jedno je od mogućih rešenja problema nedostatka kvalifikovanih radnika u Nemačkoj, a kako bejbi bum generacija odlazi u penziju, situacija će postati još gora.

Konkretno, predlog predviđa da penzioneri koji odu u starosnu penziju sa 45 godina radnog staža ili sa ispunjenom starosnom granicom (u 2023. iznosi 66 godina), mogu znatno da uvećaju prihode ako nastave da rade. Predlog ministra je isplata pozamašnih nagrada penzionerima koji se odluče za ovu opciju, a ti bonusi zapravo bi bili doprinosi za penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti koje bi poslodavci isplaćivali direktno korisnicima penzija koji su u radnom odnosu.

Za zaposlene penzionere to bi značilo dodatnih 10,6 odsto na bruto platu. Udeo penzijskog osiguranja iznosi 9,3 odsto bruto plate a osiguranje od nezaposlenosti donosi još 1,3 procenta.

Izvedena je i precizna računica koja kaže da bi korisnik penzije za prosečnu mesečnu bruto zaradu od 4.105 evra mogao za puno radno vreme da zaradi dodatnu premiju od 5.222 evra godišnje, odnosno 435 evra mesečno. Ko bude radio za minimalnu bruto platu (2.080 evra), dobijaće dodatnih 220 evra mesečno, odnosno godišnji bonus će mu biti 2.646 evra, dok maksimalni iznos bruto zarade od 7.300 evra donosi maksimalnu godišnju premiju od 9.285 evra (774 evra mesečno). Međutim, ovaj predlog se ne odnosi na korisnike prevremene penzije, već samo na one koji su navršili standardnu starosnu granicu za penzionisanje.

U Nemačkoj, kao i u nekim drugim zemljama i u Srbiji, postoji gornja granica zarade preko koje se doprinosi ne uplaćuju.

U 2023. godini važeća granica je 7.300 evra mesečno na teritoriji nekadašnje Zapadne Nemačke i 7.100 evra u novim državama (nekadašnja Istočna Nemačka). Savezna vlada je 11. oktobra ove godine usvojila i Uredbu o izračunavanju veličine socijalnog osiguranja u 2024, te će gornja granica zarada na koju se obračunavaju doprinosi biti 7.550 evra mesečno, odnosno 90.600 evra godišnje u starim državama i 7.450 evra u novim saveznim državama. U rudarskom penzijskom osiguranju očekuje se limit od 111.600 evra godišnje ili 9.300 evra mesečno. Očekuje se i da će prosečna godišnja plata za 2024. biti 45.358 evra.

Kada je reč o penzijama, one su od 1. jula ove godine u zapadnom delu povećane za 4,39, a u istočnom za 5,86 odsto, tako da prosečna penzija u Nemačkoj sa 45 godina staža osiguranja iznosi 1.543 evra. Prosečne penzije na zapadu i istoku zemlje takođe se razlikuju: u zapadnoj Nemačkoj muškarci i žene primaju u proseku 1.605 evra mesečno nakon 45 godina staža, a na istoku samo 1.403 evra. Prema procenama, penzije u Nemačkoj će od 1. jula 2024. biti povećane za još 3,5 odsto, mada je Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu saopštilo da će konačna vrednost povećanja biti utvrđena tek na proleće.

Što se tiče predloga ministra Roberta Habeka, još uvek se ne zna kada će i da li će ova inicijativa biti sprovedena.

Ministar je priznao da postoje tačke oko kojih se akteri još ne slažu, a to se odnosi i na finansijske mogućnosti. S druge strane, pitanje je da li stariji žele nastavak rada čak i ako im se to finansijski isplati? Poslednje ankete pokazuju da zaposleni ipak jedva čekaju odlazak u penziju. Istraživanje neprofitne organizacije Demografska mreža pokazuje da opšte raspoloženje u društvu ide u suprotnom smeru: ljudi bi bili spremni da prihvate i smanjenje prihoda ako bi mogli da odu ranije u penziju.

Čak skoro dve trećine (63,4 odsto) ispitanih je reklo da ne želi da radi duže od 63 godine. Ranije ankete su takođe davale slične rezultate iz čega bi se mogao zaključiti trend u društvu.

Ne treba se lišiti znanja, veština i iskustva starijih, piše u strategiji ministra ekonomije. To je lepa poruka ali samo ako bude dovoljno spremnih da učestvuju.

Raz­li­ka u pen­zi­ji polo­va sko­ro 30 odsto

Podaci nemačkog Federalnog zavoda za statistiku pokazuju da su žene u starijoj životnoj dobi u lošijoj situaciji od muškaraca. Prema rezultatima Ankete o prihodima i uslovima života iz 2021, žene koje su imale 65 i više godina u Nemačkoj su primale penzionerski prihod od 17.814 evra bruto godišnje. Prihod muškaraca iste starosne grupe iznosio je 25.407 evra bruto.

Povodom Međunarodnog dana žena, u martu ove godine je saopšteno da rodna razlika u visini penzije između muškaraca i žena iznosi 29,9 odsto, odnosno penzije žena u proseku su skoro za trećinu niže od penzija muškaraca.

Razlike u prihodima posledica su toga što su žene radile na poslovima koji su slabije plaćeni; češće su pravile pauze u radu zbog trudnoće i brige o deci; radile sa skraćenim radnim vremenom; negovale roditelje ili rođake i – ređe su bile na rukovodećim pozicijama.

Bonus video: EVO KOJI PENZIONERI SU UKLJUČENI U DANAŠNJU POMOĆ OD 20.000 DINARA! Iz sindikata poručili: U spadaju prijave samo do OVOG datuma

(Espreso/penzionisani.rs)