U OVOJ DRŽAVI JE DONETA VELIKA PROMENA: Novac se VIŠE NE KORISTI, a čak se i POREZ...

U Švedskoj 2022. godine nije zabeležena nijedna pljačka, što je prvi put nakon skoro 170 godina.

S obzirom na to da je poznat intenzivan nasilan karakter kriminala u ovoj skandinavskoj državi, gorepomenuta činjenica sigurno zvuči neverovatno. Ali, razlog je vrlo jednostavan. Švedske banke u svojim trezorima i poslovnicama više nemaju gotovine, stoga je besmisleno izvršavati pljačku.

Švedska trenutno spada u najnapredniju zemlju sveta, kada se govori o bezgotovinskom plaćanju, a švedske banke predvode taj trend.

Čak je i javni prevoz prihvatio ovakvu vrstu plaćanja. Postoji i velika šansa da švedske prodavnice, restorani, muzeji i hoteli, kao i razne uslužne delatnosti i javne ustanove neće primati gotovinu, što znači da će kupac ostati bez robe ili usluge, ako ne postoji neki oblik digitalnog plaćanja.

Ni poreska uprava ne prihvata nikakvo gotovinsko plaćanje, što je mnogima nejasno, jer ne shvataju zašto država ne želi da primi novac koji je sama štampala. Bolnica je jedina ustanova koja je u obavezi da primi gotovinu prilikom plaćanja participacije.

Postotak građana koji je nekad iznosio 40 odsto u plaćanju kovanicama ili novčanicama, u nedavnom istraživanju, sprovedenom od strane švedske centralne banke, pokazalo se da je sada taj procenat pao na osam odsto.

Ni za starije nije drugačije

Čak ni starijim pripadnicima ove države nije teško palo da prihvate ovakav način plaćanja, znajući da je njima, uglavnom, zahtevno da se prilagode digitalnim novitetima.

Građani Švedske u starosti od 65 do 84 godine, koji kažu da su koristili gotovinu prilikom neke kupovine, pao je na devet odsto, dok je pre dve godine bio 16 odsto. Pretpostavka je da su prihvatili digitalni način plaćanja zbog kovid pandemije 2020. godine.

Ne znaju kako izgledaju krupnije novčanice

U Švedskoj većina građana nikad nije ni posedovala krupnije novčanice, kao što su one od 500 ili 1.000 kruna, a verovatno neki ne znaju ni kako one izgledaju. Ova država je normalizovala život bez ijedne novčanice ili kovanice u novčaniku. Takođe, počele su da nestaju i plastične kreditne i debitne kartice, a zamenjuju ih digitalne i mobilne verzije, kao alternativni instant digitalni oblik plaćanja.

Ukupna gotovina Švedske danas iznosi, približno, 80 milijardi kruna ili oko sedam milijardi evra, ali to je tek nešto više od jedan odsto od ukupne mase novca.

Anilitičari procenjuju da će za, otprilike, 15 godina gotovina u potpunosti biti izbačena iz upotrebe i da će, po svim izgledima, Švedska postati prva u svetu koja koristi isključivo bezgotovinsko plaćanje. Oni na gotovinu gledaju kao na bespotrebni trošak, a i neku vrstu sigurnosnog rizika, kao i stalnu metu falsifikovanja. Digitalne transakcije se znatno lakše kontrolišu.

Identično žive i u susednim državama

Susedne skandinavske zemlje se pridružuju pribegavanju bezgotovinskog plaćanja, ali im ne prolazi bez reakcije.

Danska je uslovljena zakonom da su sve prodavnice sa osobljem u obavezi da primaju gotovinu, uz izuzetke noću. U Norveškoj se, takođe, predlaže pooštravanje zakona o gotovini.

Švedska već godinama ima Gotovinski pokret, što je organizacija koja se bori protiv nestanka gotovine u javnosti i naglašava da Švedska nije započela trend, nego da je ostala sama u ekstremnoj digitalizaciji plaćanja.

Gotovinski pokret uveo je nagradu za svakoga ko se istakne u zadržavanju novčanica i kovanica u opticaju. Ove godine nagradu od 10.000 kruna u gotovini (oko 1.000 evra) osvojio je kiosk na železničkoj stanici u Kopingu, koji nije prestao da prodaje putne karte za gotovinu, čak i nakon ukidanja takve mogućnosti od strane švedske Državne železnice.

- Sledeći korak mogao bi biti sistem socijalnog rejtinga, što znači da vas kompanije ili vlasti nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od toga šta radite. U najmanju ruku neugodan razvoj događaja koji je u Kini već postao stvarnost - ističe predsednik Gotovinskog pokreta Bjorn Erikson i upozorava da je lako nadzirati živote građana u situaciji kad se svaka kupovina digitalno beleži.

- Švedski pomak u korist digitalnog mora doći kraju. Zadovoljni smo što razvijamo nove pametne metode plaćanja i aplikacije i što podstičemo finansijsku tehnologiju. Međutim, ne bismo smeli da razgradimo analogni sistem koji imamo i za koji znamo da radi u svim situacijama - zaključuje Erikson.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Index)