STIGAO JE "CRNI PETAK" U SRBIJU: Popusti će biti do 40 odsto, a evo koji proizvodi su NAJTRAŽENIJI

Groznica zvana Crni petak prelila se i na naše tržište prethodnih godina i već odavno kupujemo na ovaj dan. Ujedno od danas Amerikanci počinju na veliko da pazare uoči božićnih praznika.

Crni petak je poznat kao sezona lova na popuste. Danima ranije mogu se videti najave promocija, popusta i akcija od 10 pa sve do 70 odsto. Najbolji dan za šoping mnogi kupci će iskoristiti da kupuju jeftinije u trgovinskim lancima, tržnim centrima, buticima.

Međutim, u Americi i Evropi popusti idu i do 90 odsto, u Srbiji, ove godine jedva 40 odsto, retko gde je 70 odsto.

Iako pojedine ponude deluju vrlo povoljno, a nadležni upozoravaju na oprez zbog učestalih prevara, na šta je upozorio i MUP.

Crni petak se obeležava posle Dana zahvalnosti, a tradicija je nastala tokom šesdesetih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi se decenijama kasnije proširila na veći deo planete.

Ranijih godina u Srbjiji sniženja su išla i do 70 odsto. Ove godine imamo i takve najave, ali je mnogo više onih koji nam obećavaju one do od 30 i 40 odsto. Popuste uveliko najavljuju prodavnice tehničke robe, sportske opreme, odeće... Tržni centri imaju i svoje akcije, ali sve je to do maksimum 50 odsto.

U Srbiji, oglašavanje prodaje pod nazivom "Crni petak" spada u akcijsku prodaju po Zakonu o trgovini i trgovci su u obavezi su da se pridržavaju zakonskih odredbi koje zabranjuju prividno sniženje cene robe.

Imajući u vidu i uobičajenu praksu da trgovci pred popust neretko podignu cene, budite oprezni i razmislite da li vam i šta zaista treba. To je ujedno najvažniji savet našeg sagovornika Marka Dragića.

"Popusti su mali, i nisu statusno merodavni u odnosnu na Ameriku ili Evropu gde su popusti 70, 80 a negde i 90 posto. U Srbiji, u praksi, to su popusti 20, 30, retko gde 50 odsto i to ne možemo da nazivamo Crnim petkom", objašnjava Dragić.

Problem je i što trgovci prvo povećaju cene, pa ih onda smanje.

"Zakon o trgovini je jasan i kaže da podsticajna prodaja ili akcija ne može da traje duže nego što je proizvod bio u redovnoj prodaji, a to znači da se ne sme dan ili noć pred neku akciju podići cena a sledećeg dana spustiti".

Dragić upozorava da potrošače često privuče vizuelno reklama koja se odnosi na popust.

Na primer, nije isto napisati "sniženje" i "rasprodaja". Termin rasprodaja se može koristiti jedino u slučaju kada trgovac zatvara prodavnicu ili kada prestaje da se bavi tom delatnošću.

Ove godine, kada smo suočeni sa velikim poskupljenjima, popusti su još potrebniji. Pojedini tržni centri su čak promenili i radno vreme za sutra pa će vrata za kupce držati otvorenim i do ponoći.

Udruženja potrošača pozivaju na dodatan oprez prilikom online kupovine sve učestalijih pokušaja zloupotrebe ličnih i kartičnih podataka.

Kako je nastao "praznik" i ime Black Friday

Sve do šesdesetih godina prošlog veka Black Friday nije imao ovaj naziv, koji je usvojen tek pre nešto više od dve decenije kada su trgovci pokušavali da motivišu ljude da kupuju petkom još od kraja 19. i početkom 20. veka. U to vreme, bilo je vrlo rasprostranjeno da mnoge robne kuće, kao što su Macy’s i Eaton’s, sponzorišu parade koje su se održavale posle Dana zahvalnosti.

Te parade predstavljale su najveći deo oglašavačkih kampanja uoči Božića, a rezultirale bi time da mnoštvo ljudi ode da kupuje u pomenutim prodavnicama, odnosno robnim kućama.

Vremenom je ova praksa postala odomaćena, nepisano pravilo kog su se pridržavale sve veće robne kuće, koje su odlagale božićne oglašavačke kampanje do nakon Dana zahvalnosti, a posebno do trenutka kada se pomenute parade završe.

Zašto je Crni petak "crn"?

Termin Black Friday čak i kada se pojavio, nije bio popularan još dve decenije. Postoji nekoliko verzija nastanka njegovog porekla, a najverovatnija je ona koja kaže da su mu takav naziv nadenuli policajci, vozači autobusa i taksisti, koji su strepeli od zagušenja u saobraćaju i ogromnog broja ljudi na ulicama nakon Dana zahvalnosti.

Naziv Crni petak odomaćio se među onima na koje su uticale saobraćajne i gužve na ulicama, a "crna“ je bila i subota nakon Crnog petka. 1961. godine jedan gradski predstavnik iz Filadelfije, smatrajući da se pridev "crni“ ne uklapa u pozitivnu poslovnu konotaciju, predlaže usvajanje naziva "Veliki petak“ i "Velika subota“ Međutim, ti nazivi nikada nisu zaživeli.

U Srbiji, oglašavanje prodaje pod nazivom "Crni petak" spada u akcijsku prodaju po Zakonu o trgovini i trgovci su u obavezi su da se pridržavaju zakonskih odredbi koje zabranjuju prividno sniženje cene robe.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis)