DA LI ĆE UDOVCI U SRBIJI MOĆI DA PRIMAJU PENZIJU PREMINULOG SUPRUŽNIKA? Ovo je sve što znamo do sada

Kada su početkom godine nadležni u Hrvatskoj odlučili da udovice i udovci pored svoje mogu da primaju i deo – 20,8 odsto penzije preminulog supružnika, u Srbija se pojavila inicijativa, kako se nezvanično saznaje Udruženja penzionera „Nezavisnost” da bi isto to moglo da se predloži i kod nas kroz izmenu postojećeg penzijskog zakona.

Koliko je to izvodljivo u Srbiji budući da je broj penzionera neuporedivo veći nego u Hrvatskoj i zašto bi neko primao dve penzije, a neko ne, samo su neka od pitanja koja se postavljaju kada se ovakav predlog čuje. Odredbe našeg zakona propisuju da posle smrti bračnog druga može da se nasledi penzija, ali najviše 70 odsto od one koju je dobijao preminuli.

Iz Ministarstva rada za „Politiku” kažu da prema zakonu osoba koja ostvari pravo na dve ili više penzija u okviru našeg sistema samostalno bira koju od njih će da koristi. Takođe treba imati u vidu da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i ne mogu se prenositi na druge osobe. Dakle, pored toga što ne postoji zakonski osnov da neko prima dve penzije, važno je napomenuti da je ovaj vid socijalnog osiguranja organizovan na individualnom principu – pojedinci su osiguranici, nema sabiranja doprinosa i staža osiguranja bračnih drugova i slično, tako da se i prava ostvaruju na ličnom nivou, kako je već rečeno. U ministarstvu se prati i analizira stanje u ovoj oblasti, i u ovom trenutku nisu planirane izmene u pogledu ostvarivanja prava na porodičnu penziju.

Pored Hrvatske, mogućnost da korisnik starosne ili invalidske penzije pod određenim uslovima prima i deo porodične penzije postoji i u Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Mađarskoj. Penzijski sistemi se veoma razlikuju, a to je slučaj i kada je reč o pravu na porodičnu penziju. Tako je primera radi u nekim državama procenat u kom se određuje visina porodične penzije niži nego u Srbiji, u drugim sistemima supružniku preminulog porodična penzija pripada samo privremeno, uslovi za ostvarivanje prava su često stroži nego u Srbiji, naglašavaju iz resornog ministarstva.

U Srbiji se zaštita standarda korisnika prinadležnosti, a posebno onih koji imaju niža primanja sprovodi na drugačiji način u odnosu na navedene zemlje i nije ograničena samo na korisnike porodičnih penzija.

– Počev od 2018. godine korisnicima nižih prinadležnosti isplaćuje se novčani iznos kao uvećanje uz penziju, koji predstavlja dodatno davanje kojim se uvećavaju primanja penzionera. Pored toga, u prethodnom periodu su obezbeđivana sredstva za isplatu novčane pomoći svim korisnicima penzija. Ne treba zaboraviti ni da su u novembru prethodne godine penzije vanredno usklađene za devet odsto, a takođe je izmenjen način obračuna procenta redovnog ujednačavanja, čime je omogućen veći procenat usklađivanja prinadležnosti u januaru ove godine, a rezultat toga je da su penzije usklađene za 12,1 procenat. Poređenja radi, u Hrvatskoj su u prethodnom periodu penzije povećane u znatno manjem procentu (za 6,18 odsto u julu 2022. i za 5,37 procenata u januaru ove godine). Dakle, u Srbiji se primenjuje sveobuhvatnija zaštita standarda korisnika prinadležnosti, naročito onih sa nižim primanjima i nije usmerena samo na korisnike pojedinih vrsta penzija.

Dr Andreja Savić, predsednikSaveza penzionera Srbije, navodi da iako postoji ovakva inicijativa, u ovom času ima prečih stvari koje treba rešavati.

– Pre svega se to odnosi na ukidanje penala za prevremeno penzionisanje. Ukoliko ta odredba zakona ne može da se promeni za sve, bilo bi neophodno da važi bar za onu grupu penzionera sa najnižim primanjima i to tako što će im se ove kazne ukinuti pošto napune 65 godina života – kaže dr Savić.

(Espreso / Politika / Jasna Petrović Stojanović)