GRAĐANI KOJI ŠTEDE SU U RIZIKU, ALI OVI NAJVIŠE: Stručnjak upozorio da bi trebalo da budemo OPREZNI, evo ZAŠTO!

Penzija koja se zaradi tokom radnog često veka nije dovoljna da podmiri osnovne životne potrebe, pa se pojedini građani okreću dobrovoljnom penzionom fondu ili životnom osiguranju. Koliko su ovi fondovi u današnje vreme sigurni i da li će penzije budućih korisnika obezvrediti inflacija, samo su neka od pitanja koja muče nešto više od 200.000 štediša za stare dane.

Osim inflacije, građane Srbije uzdrmale su i glasine o krizama u pojedinim privatnim penzionim fondovima, poput nemačkog, kao i prognoze o njihovom potencijalnom krahu.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić kaže za Kurir da u kriznim vremenima ovakve vrste ulaganja nemaju smisla:

- Privatni penzioni fondovi, a ni životno osiguranje, nisu se baš proslavili u Srbiji, prvenstveno jer nemaju skoro nikakvu reputaciju. Postoji mali broj ljudi koji mogu da ulažu na ovaj način, pogotovo sada kada je kriza.

PROCENE

Ukoliko neko, primera radi, u dinarskoj protivvrednosti, uplati 12.000 evra u privatni penzioni fond, on može, na kraju ugovorenog perioda da dobije 17.000, ali može i 11.000, s obzirom na to da je novac koji se dalje investira i da ishod može da bude neizvestan.

On navodi da inflacija ništa više ni manje ne utiče na one koji uplaćuju novac u privatne penzione fondove, pošto smo svi u riziku.

- Neko je procenio da je bolje da štedi u zlatu, drugi u stranoj valuti, a neko u dinarima. Svi su oni u riziku, ali mislim da je poslednji u malo većem. Sada, na sreću, nisu devedesete kada se novac spašavao iz osiguravajućih društava i kada je takvom praksom razbijena bankarska štednja kod Srba..

Mnogo važnije od inflacije je, kaže sagovornik, način kako se fondovima upravlja, jer nam iskustva govore da je bilo i onih koji su ljude varali.

- Norveška ima najveći penzioni fond u Evropi i oni isključivo ulažu u državne hartije od vrednosti, pošto je to najsigurniji način čuvanja novca. S druge strane, kod nas posluju mali fondovi koji da bi se finansirali moraju da zarade na tržištu, ali pošto raspolažu sa manje novca ulažu u rizične poslove. Često investiraju tamo gde se nudi visoka kamatna stopa i mislim da je to nešto zbog čega ljudi treba da budu oprezni - navodi profesor.

VISINU PENZIJE BIRA PENZIONER

Kada je u pitanju penzija, uslov za isplatu ušteđenih sredstava definisan je Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i planovima. Prema njemu, korisnik stiče pravo na raspolaganje ušteđenim sredstvima sa najmanje 58, odnosno 53 godine ako je ugovor zaključen pre izmene Zakona, 17. maja 2011, a najviše 70 godina.Kao i uplata, tako je i isplata privatne penzije fleksibilna. Visinu i dinamiku isplate bira sam korisnik i može da je menja.

Profesor Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku je sličnog mišljenja i naglašava da sredstva koja ljudi ulažu u privatne penzijske fondove se najčešće i investiraju u državne obveznice.

- Svojevremeno je većina tih ulaganja, oko 80 odsto, bila upravo u državne obveznice. Tu obično postoji klauzula vezana za inflaciju i uz čiju pomoć ne bi trebalo penzije da posle niza godina budu obezvređene. Međutim, drugo je pitanje šta posle decenija ulaganja kada konačno dobijete svoju penziju od tog novca možete da kupite - kaže Matković.

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji funkcionišu na dva načina – ili sredstva uplaćuju građani sami za sebe ili to za njih čine poslodavci. Druga opcija koju biraju, kada znaju da im državna penzija neće biti dovoljna je životno osiguranje. Ovo rešenje pokriva i rizike od nesrećnih slučajeva, a ujedno je i štednja. Polisa štednog životnog osiguranja može, kasnije u životu, da se koristi kao dopuna penziji.

Oba vida štednje su nasledna, što znači da, ukoliko onaj ko uplaćuje novac ne doživi penziju ili njenu celu isplatu, njegova porodica moći će da nasledi novac. Korisnik ima stalni uvid u račun, a jednom godišnje dobija i obaveštenje o stanju na računu i izvršenim transakcijama. U privatne penzione fondove može da se uplaćuje samo u dinarima, dok osiguranje nudi mogućnost uplate i u evrima.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / J. Ž. SKENDERIJA)