POSLE 2 POSKUPLJENJA, DANAS BI GORIVO MOGLO KONAČNO DA POJEFTINI: Od vikenda je već NEIZVESNO šta će biti!

Pred uvođenje zabrane uvoza ruskog dizela u EU nafta i dizel su nešto jeftiniji na berzama, u odnosu na prethodnu nedelju tako da ima osnova da nam danas pojeftini gorivo.

Brent je na svetskim berzama juče završio „u crvenom“ što znači da je zabeležio još jedan dan pada cene. Nafta iz Severnog mora, referenta za Evropu, sad je na 82 dolara za barel i u proseku je u poslednjih pet kotiranja na berzi jeftinija za 3,3 odsto nego što je bila nedelju dana ranije.

Još je veća razlika kod dizela na tržištu Mediterana, gde je ovo gorivo koje pokreće praktično celu privredu pojeftinilo za gotovo 11 odsto. Sada je na oko 877 dolara za tonu dok je 24 juna bilo u piku na više od 985.

Ovakvo kretanje cene daje nadu da bi gorivo na srpskim pumpama moglo da pojeftini jer prema Uredbi ograničenju cene naftnih derivata i datoj naftnoj formuli, prate se kotacije nafte i dizela na Mediteranu. Prati se još i dolar, koji je takođe malo pao u odnosu na evro, pa i po tom osnovu cene bi trebalo da idu nadole.

Čak i pojeftinjene od nekoliko dinara, na sadašnjih 170 dinara za litar benzina i 200 dinara za litar dizela, dobro bi došlo srpskim vozačima kao psihološka podrška, nakon dva poskupljenja i najave trenda kretanja cene naviše.

U Evropi se cene kreću različito, dok su u regionu one u utorak podignute u Crnoj Gori i Hrvatskoj, alio to je zbog toga što imaju dvonedeljno usklađivanje. U EU, na primer, nedeljne cene dizela su pale i u Nemačkoj i u Austriji. U Nemačkoj je pao i benzin, kao i u nama susednoj Mađarskoj.

Mali predah sa cenom bi došao u poslednjem trenutku pre nego što krene zabrana uvoza dizela u EU, događaj koji već mesecima brine naftaške i privredne krugove Evrope. Da li će se bez problema zameniti ogromna količina ruskog dizela koja je dolazila u EU i da li će gorivo iz sveta promeniti rute i krenuti put Starog kontinenta.

SAD omastile brk izvozom u Evropu

Trenutno je u svetu situacija takva da su SAD uspele da zamene prilične količine nafte koju su Evropljani ranije dobijali od Rusa. Prema podacima „CME Grupe“ izvoz crnog zlata iz SAD u Evropu je porastao 70 odsto u 2022. godinu u odnosu na 2021. Zbog tolike količine, 1,75 miliona barela dnevno. Čak američka WTI (zapadnoteksaška sredjne teška) nafta preti da na evropskom tržištu zameni „lokalni“ brent.

Istovremeno, ruski izvoz nafte je pao na samo 1,4 miliona barela dnevno. Da stvar bude teža po Moskvu, njena nafta tipa ural se prodaje uz veliki diskont. Cena manja od 50 dolara je više od 40 odsto niža od cene brenta a u normalno vreme taj raspon je svega 10 odsto.

Ta nafta verovatno ide u Aziju, koja obara rekorde uvoza. U januaru je uvezeno 29 miliona barela dnevno, iako Kinezi nisu praktično ni radili jer slave Lunarnu Novu godinu. Ali zato je Indija oborila svoj rekord sa 5,3 miliona barela dnevno, a pojačali su uvoz i Singapur i Južna Koreja.

Kako će se cena nadalje kretati zavisi od nekoliko aktera. Kinezi će završiti sa slavljem, savladaće konačno i kovid i potražnja će im se pojačati. To je faktor koji pritiska na cenu odozdo.

Istim smerom deluje i OPEK, koji i dalje ne želi da poveća proizvodnju iako zapadne procene idu uglavnom u smeru da nafte na tržištu nedostaje. Štaviše, ni dogovoren kvote se ne ispunjavaju, a na to su i Saudijska Arabija i Libija smanjile proizvodnju, pa grupacija sada daje 60.000 barela dnevno manje nego ranije.

Na cenu odozgo deluje inflacija, odnosno pretnja recesije kao posledice odgovora centralnih banaka na dizanje cena. Američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka nastavile su, ovonedeljnim odlukama, sa monetarnim zatezanjem i najavile da se neće završiti na aktuelnim kamatnim (visokim) stopama. Ukoliko to uspori globalnu ekonomiju, ili određene regione kao što je Evropa, potražnja za crnim zlatom bi mogla da bude znatno manja a time i njegova cena.

(Espreso / 24sedam)