IZGUBILI STE KARTICU, A NEKO JE SKIDAO NOVAC S NJE? Stručnjak za Espreso objasnio da li banka vraća IZNOS!

Koliko god bili oprezni može da vam se dogodi da vam ukradu karticu, ili je jednostavno izgubite, šta onda da radite? Platne kartice jesu instrument plaćanja i o njima je potrebno voditi računa, kao i u slučaju gotovog novca, ali svima može da se dogodi neprijatna situacija.

Na Tviteru se pokrenula priča o krađi platnih kartica koja je izazvala pregršt komentara, a jedan od korisnika podelio je njemu poznatu priču.

"Pričam iz iskustva jako bliske osobe, sve snimke sa kamera je imala, odnela u policiju, pronašli ga za par sati, sud ga oslobodio. Skinuo joj 100.000 din sa kartice. Na benzinskoj pumpi sipao benzin u kanistre sve po 2000din, ceo dan bio na pumpi", stoji u objavi na koju se drugi korisnik nadovezao:

"Užas, kako su uopšte pristali da mu naplate tolike račune po 2000. Drugarici su skinuli oko 15.000 dinara i uspela je da dobije od banke nazad pare, njega nikad nisu našli ali banka je vratila pare", piše u drugoj objavi.

Kako bismo razjasnili konačno ko je dužan da nadoknadi troškove oštećenoj strani, kontaktirali smo Dejana Gavrilovića iz Efektive koji objašnjava da je banka dužna da nadoknadi svu štetu preko 3.000 dinara.

"Ako dođe do zloupotrebe platne kartice, mimo volje vlasnika kartice, iznos preko 3.000 din je odgovornost banke da nadoknadi štetu. Dakle, ako je 10.000 din skinuto zloupotrebom sa računa klijenta, banka mora da mu nadoknadi 7.000 din. To ne važi u situacijama kada banka dokaže da je klijent svesno omogućio zloupotrebu kartice, tj. ako je on kriv za štetu", pojašnjava naš sagovornik.

Sledeća bitna stavka koja posebno zanima građane jeste da li krađu treba prijaviti policiji i kakav odgovr mogu očekivati?

"Policija ne podnosi krivičnu prijavu za iznose manje od 5.000 din. Međutim, sve zavisi od načina postupanja, jer nije samo šteta ono što predstavlja krivično delo, već je tu i krađa recimo, pa po toj logici, policiji, tj. tužilaštvu svakako treba prijaviti svaku zloupotrebu. Naročito jer to predstavlja i dokaz da korisnik nije učestvovao u samoj zloupotrebi", kaže sagovornik.

Gavrilović kaže da je svaka banka dužna da isplati štetu klijentu, ali naglašava da dosta banaka to izbegava da uradi!

"Svaka banka odmah mora da isplati štetu korisniku, pa kasnije može, ako postoji sumnja i uspe da dokaže da je korisnik učestvovao u zloupotrebi, da od njega traži da novac vrati. Međutim, dosta banaka izbegava da to uradi odmah, već traže od dužnika da prvo podnese krivičnu prijavu, da se sačeka sa njenim ishodom itd. Sve to nije u skladu sa Zakonom a i na samom sajtu NBS stoji obaveštenje da banka mora bez odlaganja da obešteti klijenta", objasnio je Dejan Gavrilović za portal Espreso.

- U slučaju krađe ili gubitka DinaCard kartice, potrebno je, u što kraćem roku, o tome obavestiti izdavaoca kartice. Izdavalac će istog trenutka blokirati karticu i na taj način eliminisati mogućnost njenog neovlašćenog korišćenja. Korisnik kartice snosi rizik za eventualne zloupotrebe koje nastanu do momenta prijave krađe/gubitka kartice, do iznosa definisanog važećim propisima. U slučaju da naknadno pronađe karticu koja je prijavljena kao ukradena/izgubljena, korisnik je ne sme koristiti, već je obavezan da je vrati izdavaocu. - navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 i 44/2018)

Odgovornost platioca za neodobrenu platnu transakciju - Član 51

Izuzetno od člana 50. ovog zakona, platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa 3.000 dinara, ako su te transakcije izvršene usled korišćenja:

1) izgubljenog ili ukradenog platnog instrumenta, ili

2) platnog instrumenta koji je bio zloupotrebljen jer platilac nije uspeo da zaštiti njegove personalizovane sigurnosne elemente.

Platilac snosi sve gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, ako su te transakcije izvršene zbog prevarnih radnji platioca ili neispunjenja njegove obaveze iz člana 47. ovog zakona usled njegove namere ili krajnje nepažnje.

Platilac neće snositi gubitke iz ovog člana ako mu pružalac platnih usluga nije obezbedio odgovarajući način obaveštavanja o izgubljenom, ukradenom ili zloupotrebljenom platnom instrumentu u skladu s članom 48. stav 1. tačka 2) ovog zakona, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.

Platilac neće snositi gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati da platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa koji je niži od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.

(Espreso/D.S.)