UKOLIKO PODIŽETE PARE NA BANKOMATIMA U INOSTRANSTVU, OVO MORATE DA ZNATE: Inače će sve da vam PRESEDNE!

Verovatno se ovih dana upravo spremate za polazak na letovanje i planirate da u inostranstvu koristite svoje platne kartice.

U tom slučaju, značiće vam podatak da banke za isplatu gotovine na bankomatima naplaćuju i do četiri odsto isplaćene sume ili tri do četiri evra po transakciji, u zavisnosti od ukupnog iznosa i od toga da li koristite debitnu ili kreditnu karticu.

Zato bi korisnici bankarskih usluga pre polaska na put svakako trebalo da se informišu koliko može da ih košta korišćenje platnih kartica u inostranstvu.

Za transakcije podizanja gotovine i plaćanja karticom u inostranstvu svaka banka naplaćuje naknadu u skladu sa svojom poslovnom politikom.

“Poslovne banke u Srbiji izdaju kartice nacionalnog kartičnog sistema i inostranih kartičnih sistema. U slučaju ovih drugih kartice se mogu koristiti u inostranstvu u prihvatnoj mreži kartičnih sistema u okviru kojih su izdate”, navode u Narodnoj banci Srbije za Biznis.rs.

Kada je reč o provizijama za podizanje novca sa bankomata ili šaltera u inostranstvu, prema tarifnicima banaka iznosi se razlikuju u zavisnosti da li je reč o debitnoj ili kreditnoj kartici.

Tako se naknade za isplatu gotovog novca korišćenjem debitne kartice kreću od minimalno dva-tri odsto od ukupne sume ili, ukoliko je reč o manjem iznosu, tri do četiri evra po transakciji. Pojedine banke isplatu gotovog novca uz pomoć debitne kartice na bankomatima i šalterima u inostranstvu naplaćuju tri evra plus oko jedan odsto od iznosa transakcije.

Usluga korišćenja kreditnih kartica nešto je skuplja, pa se naknada za isplatu gotovog novca korišćenjem kreditne kartice kreće minimalno oko četiri evra ili tri do četiri odsto od ukupnog iznosa. Pojedine banke u svojim tarifnicima nemaju fiksni deo, pa idu samo na procenat ukupne sume, koji u zavisnosti od toga da li se transakcija vrši na bankomatu ili na šalteru kreće oko tri odsto.

Kada je reč o dnevnim i mesečnim limitima za potrošnju putem platnih kartica u inostranstvu u Narodnoj banci objašnjavaju da limite za korišćenje platne kartice određuje banka izdavalac u skladu sa svojom poslovnom politikom i ugovorom sa korisnikom.

“U praksi postoje različiti limiti, na primer, izvršenje maksimalnog broja transakcija ili maksimalnog iznosa u određenom periodu. Takođe, postoje limiti gde je onemogućeno izvršavanje transakcija po određenom kanalu, kao što je plaćanje na internetu, a mnoge banke izdavaoci su svojim korisnicima omogućile izmenu ovih limita kroz aplikaciju mobilnog bankarstva, tako da korisnici samostalno i u realnom vremenu mogu upravljati limitima i menjati ih u skladu sa svojim potrebama”, navode u NBS.

Pojedine strane poslovne banke u okviru svojih grupacija omogućavaju isplatu na bankomatima i bez naknade. Kod nacionalne DinaCard platne kartice, iako je ona namenjena dominantno za domaću upotrebu, uspostavljanjem saradnje sa dva velika internacionalna kartična sistema – kineskim nacionalnim kartičnim sistemom UnionPay International i američkim kartičnim sistemom Discover Financial Services – Narodna banka Srbije omogućila je izdavanje internacionalne DinaCard kartice koja se može koristiti i u inostranstvu, tako da se DinaCard-Discover kartice mogu koristiti u Discover, Diners Club International i Pulse prihvatnoj mreži, dok se DinaCard-UnionPay kartice mogu koristiti u UnionPay prihvatnoj mreži u inostranstvu.

“Od ukupnog broja izvršenih transakcija platnim karticama izdatim u Srbiji, preko 95 odsto se obavi u Srbiji, dok se samo oko pet odsto transakcija obavi u inostranstvu. Najniži troškovi za sve učesnike u kartičnim sistemima su u nacionalnom kartičnom sistemu DinaCard, s obzirom na to da je trošak po transakciji koji banke plaćaju nacionalnom kartičnom sistemu višestruko niži od troškova koje učesnici u kartičnim plaćanjima plaćaju ka inostranim sistemima koji posluju na domaćem tržištu”, ističu u NBS.

Šta ako bankomat proguta karticu?

Na pitanje šta se dešava ukoliko bankomat u inostranstvu proguta karticu u NBS objašnjavaju da je procedura definisana ugovorom između banke i korisnika kartice ili operativnim pravilima kartičnog sistema u okviru kog je kartica izdata.

“Korisnik se može obratiti svojoj banci izdavaocu i prijaviti da mu je kartica zadržana u bankomatu, nakon čega će izdavalac pokrenuti postupak u okviru kog će utvrditi razlog zadržavanja kartice i na koji način kartica može biti vraćena. Takođe, ako postoji mogućnost korisnik se može obratiti banci prihvatiocu (banci čiji je bankomat) na primer na šalteru ako je bankomat u okviru ekspoziture banke, i proveriti da li postoji mogućnost da na osnovu njegovog obraćanja toj banci bude pokrenuta procedura za vraćanje kartice”, navode u NBS.

U slučaju gubitka ili krađe platne kartice neophodno je da korisnik u što je moguće kraćem roku kontaktira svoju banku izdavaoca na ugovoreni način – telefonom ili putem mejla, nakon čega će banka blokirati karticu i onemogućiti njeno dalje korišćenje.

“U skladu sa zakonom, pružalac platne usluge je dužan da obezbedi da ga korisnik platnih usluga u svakom trenutku može na odgovarajući način obavestiti o gubitku, krađi ili zloupotrebi platnog instrumenta ili zahtevati da mu se ponovo omogući njegovo korišćenje. To u praksi znači da banke imaju kontakt centre i druge kanale preko kojih korisnici mogu da prijave gubitak, krađu ili zloupotrebu platne kartice u periodu 24/7. Savet korisnicima kartica je da zapišu broj kontakt centra banke koji se nalazi na poleđini platne kartice, kako bi u slučaju gubitka ili krađe mogli u što kraćem roku da kontaktiraju banku izdavaoca”, upozoravaju u centralnoj banci.

(Espreso/Biznis.rs)