200.000 ZA STAN KOJI JE KVALITETAN, INAČE VAM NE GINE RUPČAGA: Nekretnine dostigle tačku USIJANJA, evo ko ih kupuje

Iako cene nekretnina konstantno rastu, potražnja za njima ne opada. Najviše se investira u stanove i građevinsko zemljište, pa je u drugom kvartalu ove godine uloženo dve milijarde evra što je za 27,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Kreditnih kupaca je zbog inflacije sve manje, a oni koji imaju ušteđevinu kupuju stanove umesto da čuvaju novac, kažu stručnjaci.

Prosečan kupac nekretnina kupuje stan koji košta od 100.000 do 200.000 evra. Uglavnom ih kupuju porodice. Sve je teže za 100.000 evra naći dovoljno veliki stan koji bi odgovarao četvoročlanoj porodici, kažu stručnjaci za RTS.

"Ali ako hoće dvosoban ili dvoiposoban stan onda moraju da odvoje 150.000 do 200.000 evra da bi stan bio kvalitetan, a da ne mora da se renovira", ističe Katarina Lazarević iz agencije za nekretnine.

Nekretnine su sve skuplje, ali uprkos tome, više se i prodaju, podaci su Katastra. Najviše se kupovalo u delovima grada blizu reka i centralnim gradskim opštinama.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,9 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat stana prodat u "Beogradu na vodi" po ceni od 9.500 evra po kvadratu.

Ponuda je i dalje veća nego tražnja, ocenjuju stručnjaci, mada bi za dve godine to moglo da se izjednači.

"Inflacija u nekretninama je poznati trend u krizama, ukrajinsko-ruska kriza je samo ubrzala ovo, kao i svetska recesija, tako da su cene skočile, ali pre svega iznos cene kvadrata, a ne vrednost kvadrata", objašnjava Milić Đoković, ekonomski stručnjak.

Zašto je sve manje kreditnih kupaca?

Kako novogradnje, tako i cena starogradnje raste, pa je tako za kvadrat stana na Konjarniku potrebno izdvojiti 2.000 evra, dok je najskuplji kvadrat stana u starogradnji na opštini Stari grad – 5.000 evra.

Kvadrat nekretnina na Mirijevu i Zvezdari skuplji je u proseku za 300 do 400 evra.

Ove godine 88 odsto nekretnina plaćeno je kešom, dok je kupovina na kredit manja za tri odsto nego lane.

"Kreditnih kupaca ima sve manje, razlog je najava visokih kamatnih stopa, tj. promena kamatne stope i onda su ljudi nesigurni da li će moći da otplaćuju kredit koji podignu i koliko će to da raste", kaže Lazarevićeva.

Stanove sve češće kupuju i mladi iz svih delova Srbije, oni koji posle završenih studija, odluče da ostanu u Beogradu i tu nađu posao.

Šta su sigurne investicije?

"Ako nemaš puno para kupi garažu, pa iznajmljuj garažu, eto ti nešto. Ako imaš relativno mala para pa opet malo više, kupi dve garaže, pa opet izdaj. Ako imaš više para kupi apartman, stan na dan itd. Dakle, samo nekretnine ostaju i opstaju kao sigurne investicije", savetuje Đoković.

Sa našim platama i pod uslovom da cene nekretnina više ne rastu, za prosečan stan od 60 kvadrata trebalo bi štedeti narednih 20 godina. I to odvajati oko 400 evra mesečno.

Ipak, za ovu računicu potrebno je i vremena i odricanja, zato se sve manje ljudi odlučuje za to. U poslednje vreme, ljudi koji imaju ušteđevinu kupuju stanove umesto da čuvaju novac, kažu stručnjaci. I to je jedan od razloga što je promet nekretninama najveći u poslednje vreme.

(Espreso / RTS)