SVET FRAPIRAN BRUTALNIM RASTOM CENA ENERGIJE: Preti nam NESTANAK STRUJE I SMRZAVANJE, postoji jedno jasno REŠENJE?

Od pada Berlinskog zida, zapadni svet uživa tri decenije rastuće globalizacije, jeftine energije i relativnog geopolitičkog mira. Ali ruska invazija na Ukrajinu u februaru označila je oštar preokret ovih trendova jer su se SAD, Evropska unija i ostatak Zapada borili da prekinu sve ekonomske veze sa Rusijom.

Najdirektniji efekat ovih sankcija bio je na svetskim energetskim tržištima. Cene energije su bile veoma nestabilne od invazije pošto su tržišta električne energije i goriva prevarila gubitak značajnih ruskih snabdevanja. Zapadne vlade su upozorile na nestanak struje, racionalizaciju energije i rastuće račune. Čak i pre pritisaka zime, kalifornijska električna mreža oseća pritisak, cene električne energije u Nemačkoj su se više nego utrostručile od prošle godine, a britanski regulator za komunalne usluge povećao je gornju granicu na račune potrošača za energiju za 80%.

Suočeni sa manjkom energije u hladnijim mesecima i godinama potencijalne energetske neizvesnosti, jedno rešenje je postalo popularno širom sveta : nuklearna energija. Mnoge zemlje, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandiju, Francusku i Japan, započele su ili preispitale masovna suverena ulaganja u nuklearnu energiju. Pouzdana, jeftina nuklearna energija bez ugljenika omogućava ovim državama da zaustave ekonomski pad zbog viših cena energije i ostvare napredak ka neto nultim ciljevima, piše Biznis Insajder.

Međutim, brza izgradnja nuklearne energije nije bez komplikacija. Glavna među njima je činjenica da Rusija ima skoro polovinu globalnog tržišta za usluge prerade nuklearnog goriva, koje su potrebne za pretvaranje sirovog uranijuma u ​​gorivo koje se koristi za proizvodnju električne energije. Rusko držanje na ovom tržištu predstavlja poznati izazov za zapadne zemlje koje već pokušavaju da se odviknu od snabdevanja energijom u zemlji.

Ali to takođe predstavlja priliku za SAD, ako odlučimo da je iskoristimo. Amerika bi mogla da predvodi svet u odvikavanju od ruske energije i da napravi veliki korak ka borbi protiv klimatske krize i stvaranju stabilnih radnih mesta, što bi moglo biti ogromna ekonomska blagodat za zemlju.

Dominacija ruske nuklearne industrije

Slično tome kako sirova nafta mora da prođe hemijske i fizičke transformacije pre nego što se može koristiti kao gas u automobilu, proizvodnja električne energije iz sirovog nuklearnog goriva je kružni proces. Proizvođač mora prvo da kopa uranijum, koji se zatim pretvara u gas u procesu koji se zove konverzija, a zatim se koncentriše, ili tehnički rečeno, obogaćuje. Obogaćeni uranijum je zapečaćen u metalne cevi zvane gorivne šipke, koje se zatim spajaju u jezgro nuklearnog reaktora. Unutar reaktora, jezgro je potopljeno u vodu i kontrolisana nuklearna reakcija zagreva vodu dok ne postane para, koja zauzvrat okreće turbinu i proizvodi električnu energiju.

Počevši od sredine 1990-ih, niz politika je omogućio Rusiji da dominira ovim procesom i postane jeftino, na jednom mestu centar za globalno snabdevanje nuklearnim gorivom. Američki program od megatona do megavata , koji je trajao od 1993. do 2013., imao je za cilj recikliranje nuklearnog oružja u energetske svrhe. Kroz program, 500 tona ruskog visokokvalitetnog obogaćenog uranijuma (ekvivalentno otprilike 20.000 nuklearnih bojevih glava) prodato je SAD za upotrebu u nuklearnim postrojenjima.

Mark Nelson, generalni direktor Fonda za radijantnu energiju, rekao mi je da, iako je program olakšao postsovjetsko nuklearno razoružanje, on je takođe potkopavao zapadnu industriju nuklearnog goriva. Nije bilo nikakvog ekonomskog razloga da američka kompanija gradi skupe fabrike ili obučava stručne radnike kada je mogla samo da uvozi jeftino gorivo iz Rusije.

U međuvremenu, Rosatom — ruska državna nuklearna kompanija — postao je kritičan snabdevač za globalne energetske potrebe i značajna poluga ruske spoljne politike. Rosatom upravlja čitavim ciklusom nuklearne energije za međunarodne klijente: oni grade reaktore, obezbeđuju gorivo i uklanjaju istrošene gorivne šipke. Ovaj pristup pune usluge omogućio je Rosatomu da prođe u brojne zemlje, uključujući Bangladeš, Mađarsku, Egipat i Tursku.

Nasuprot tome, zapadni dobavljači kao što su Vestinghouse i Framatome suočili su se sa nizom poteškoća koje su ometale njihovu sposobnost da se takmiče na međunarodnim nuklearnim tržištima. Skoro monopolsko zadržavanje Rosatoma na nuklearnim zalihama u nekim zemljama takođe stvara suverenu energetsku zavisnost od njegovih usluga i omogućava Rusiji da gradi sfere geopolitičkog uticaja. Na primer, Rosatom je pristao da pokrije (uz podršku ruskog nacionalnog penzionog sistema) zajam od otprilike 12 milijardi dolara za pomoć u izgradnji nuklearne elektrane Rupur u Bangladešu 2019. Zajam koji je dala Rusija predstavlja skoro 30% neizmirenog spoljnog duga Bangladeša — dajući Rusiji značajan uticaj na zemlju.

Prilika za američku energiju

S obzirom na prisustvo Rusije na globalnom energetskom tržištu, SAD i ostatak Zapada suočavaju se sa ozbiljnim energetskim izazovom ove zime i narednih godina. Ozbiljan prodor u nuklearnu energiju ne samo da bi omogućio zapadnim vladama da olabave rusku kontrolu nad tržištem uranijuma i nuklearne prerade, već bi takođe podstakao njihove ekonomije i izbegao klimatsku katastrofu koju bi izazvalo povećanje proizvodnje fosilnih goriva kako bi nadoknadilo svoje nedostatak energije nakon invazije.

Iako je predsednik Bajden vodio kampanju za prelazak sa fosilnih goriva , gubitak snabdevanja ruskom naftom ga je primorao da moli OPEK i Saudijsku Arabiju da povećaju proizvodnju sirove nafte, obezbede ublažavanje sankcija Venecueli bogatoj naftom i poziva domaće proizvođače nafte kao što su EkkonMobil i Chevron će više ulagati u proizvodnju fosilnih goriva. Ovi koraci su neophodni jer obnovljiva energija još nije spremna da popuni prazninu koju ostavljaju fosilna goriva, kako sa stanovišta morala, tako i sa stanovišta pouzdanosti.

Skoro polovina svetske proizvodnje polisilicijuma, suštinske komponente solarnih panela, dolazi od kompanija u kineskom regionu Sinđang, gde je kineska vlada optužena zaslanje Ujgura, Kazahstana i drugih manjina u logore za prisilni rad. Konvencionalni obnovljivi izvori energije takođe nisu spremni za upotrebu kao pouzdana osnovna električna energija, kao što je Velika Britanija otkrila kada je vetar privremeno prestao da duva prošle godine .

Iako obnovljivi izvori i fosilna goriva imaju svoje mesto u energetskom miksu SAD, jasno je da nuklearna energija nudi nešto jedinstveno: put ka ekonomski izvodljivoj energiji bez ugljenika koja takođe stvara visokokvalitetna radna mesta. S obzirom na ove prednosti, postoji sve veći politički konsenzus dvostranaka oko nuklearne energije. Bajdenova administracija je nedavno objavila da će od Kongresa tražiti severno od 4 milijarde dolara kako bi se zemlja odvojila od ruskog snabdevanja i podržala domaću proizvodnju obogaćenog uranijuma — a četvrtina ovog zahteva je nedavno prisvojena kroz Zakon o smanjenju inflacije.

Velika posvećenost nuklearnoj energiji ne samo da bi pomogla SAD da prebrode teške zime koje su pred nama, već bi takođe mogla da podstakne bogatstvo celog sveta. Amerika je trenutno najveći svetski proizvođač sirove nafte, veći od Rusije i Saudijske Arabije. Dodavanje jake domaće nuklearne industrije omogućilo bi SAD da izvoze više viškova fosilnih goriva kako bi pomogli saveznicima poput Nemačke i Velike Britanije koji se suočavaju sa opasnim povećanjem cene električne energije nakon gubitka snabdevanja ruskim gasom.

Potencijalne zamke

Iako se izgradnja naših nuklearnih kapaciteta čini kao šansa da se iskoristi naša energetska budućnost, postoje razlozi zbog kojih SAD ranije nisu preuzele taj zadatak — i rizikuje da sada proširi industriju. Vlade koje žele da izgrade nuklearne elektrane mogu se takođe odreći visokih početnih troškova izgradnje. Troškovi izgradnje kalifornijske nuklearne elektrane Diablo Canion, na primer, iznosili su 14 milijardi dolara, prilagođeno inflaciji . Ali elektrana pouzdano obezbeđuje struju skoro jednog od 10 stanovnika Kalifornije i čini više od petine proizvodnje električne energije bez ugljenika u državi. To je jedan od ključnih razloga zašto su kalifornijski zakonodavci odlučili da odlože planirano zatvaranje Diablo kanjona.

Iako su početni izdaci visoki, cena ovih postrojenja bledi u poređenju sa paketima pomoći o kojima se sada raspravlja kao posledica neadekvatnog obezbeđenja suverenog snabdevanja električnom energijom. Vlada Velike Britanije predložila je račun za spasavanje energije potrošačima i preduzećima u iznosu od 130 milijardi funti , koji će verovatno morati da se osveži pošto cene struje i dalje budu povišene. Za otprilike istu cenu, Kalifornija bi se mogla u potpunosti snabdevati pouzdanom strujom bez ugljenika.

Bezbednosna zabrinutost se takođe javlja u vezi sa radioaktivnošću. Popularna koncepcija nuklearne energije priziva slike zelenog, užarenog otpada i katastrofa kao što su one u Černobilju ili Fukušimi. Međutim, opasnosti koje predstavlja nuklearna energija su generalno preuveličane. U poređenju sa drugim izvorima energije, nuklearna energija je relativno bezbedna - broj smrtnih slučajeva po proizvedenom teravat satu je uporediv sa energijom vetra i sunca. Što se tiče toksičnog otpada, nakon što je nuklearno gorivo potrošeno, on se odlaže u bazen za hlađenje na pet godina, nakon čega je skoro svo prvobitno zračenje nestalo . Dok se čuva u sigurnim objektima, emituje manje radijacije od nusproizvoda električne energije na ugalj. Štaviše, uranijum je toliko energetski gust da bi celokupni otpad američkog nuklearnog goriva iz proteklih 70 godina mogao biti uskladišten u prostoru koji je ekvivalentan fudbalskom terenu, a da ne stigne do tribina.

Čistija, sigurnija energetska budućnost

Zapad se suočava sa teškom, neizvesnom zimom — pa čak i ako SAD i Evropa uspeju da prežive hladne mesece bez akutne energetske krize, mogle bi da budu godine energetske neizvesnosti i pritiska. Zato ovaj trenutak zahteva napredna rešenja, uključujući jačanje naših nuklearnih energetskih kapaciteta.

Nuklearna energija nudi izvodljiv put ka napretku zelene energije, oslobađanju od Rusije, energetskoj bezbednosti i jačanju američke trgovine. Na poslednjem sastanku G7, predsednik Bajden je zvanično pokrenuo Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije , koje je uključivalo kapitalne obaveze za čistu energiju i postavljanje malih modularnih reaktora američke kompanije za nuklearnu energiju NuScale Pover. Ovo su ohrabrujući koraci ka uklanjanju Zapada sa ruske energije i pomaganju potrošačima da prebrode teška vremena koja su pred nama.

(Espreso)