KAKO SE ZAPRAVO FORMIRA KURS DINARA? Iz Narodne banke Srbije objasnili detalje

Direktor Sektora NBS za monetarne i devizne operacije Nikola Dragašević istakao za RTS da centralna banka sprovodi režim rukovođenog plivajućeg kursa koji se formira na osnovu ponude i tražnje za devizama na međubankarskom deviznom tržištu, a NBS reaguje po potrebi, kupovinom ili prodajom deviza.

Dinar je već nekoliko godina stabilan iako nemamo fiksni kurs kao model monetarne politike već fluktuirajući. To se pokazalo kao spasonosno u eri kovida ali i u okolnostima ukrajinske krize.

Da li se kurs formira na osnovu ponude i tražnje, kako utiče na cenu indeksiranih kredita već i na inflaciju

Direktor Sektora NBS za monetarne i devizne operacije rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je skoro deceniju, od avgusta 2012. godine politika deviznog kursa, odnosno primena deviznog kursa i veći uticaj na njegovu stabilnost, nešto što je stvarnost u Srbiji.

Prema njegovim rečima, relativna stabilnost deviznog kursa je pokazatelj ekonomske i finansijske stabilnosti uopšte.

"Kurs nije fiksni, NBS sporvodi režim rukovođenog plivajućeg kursa u kojem se kurs formira na osnovu ponude i tražnje za devizama na međubankarskom deviznom tržištu, a NBS reaguje po potrebi jednako na obe strane, kupovinom ili prodajom deviza ukoliko ima pritisaka ka jačanju dinara ili slabljenju dinara prekomernih kako bi reagovala na kratkoročne fluktuacije", objasnio je Dragašević.

Nije reč o fiksiranju kursa, unapred određenom nivou kursa, za razliku od režima zemalja koje primenjuje fiksni kurs, NBS nema zacrtan nijedan nivo, ne mora da brani nijedan nivo.

"Postoji fleksibilnost da u slučaju prekomernih potreba - postepeno prilagođavanje je ostvarivo, može da se realizuje, ali pokazali smo da u prethodnih 10 godina ta relativna stabilnost nema alternativu, odnosno da je ona zbog niza pokazatelja i ekonomske stabilnosti od krucijalne važnosti, objasnio je Dragašević.

Kurs dinara, rast ekonomije i cene

Dragašević kaže da u prethodnih 10 godina nije bilo lako održati relativnu stabilnost kursa, bili smo izloženi brojim neizvesnostima, pre svega iz globalnog okruženja, ali je ta relativna stabilnost kursa od avgusta 2012. doprinela stabilnosti cena u prethodnom periodu, u periodu od jesni 2013. do polovine 2021, od kada se s uočavamo sa globalnom i uvezenom inflacijom.

Prema njegovim rečima, Srbija je punih osam godina imala nisku i stabilnu inflaciju, uporedivu sa zemljama evrozone.

"Jedan od razloga je stabilnost kursa, jer od 2010. do 2012. kada je postojala uvozna inflacija ali u mnogo manjoj meri, volatilnost kursa, depresijacija iz godine u godinu je vodila visokoj inflaciji, upravo stabilnošću kursa smirene su cene na niskom nivou, to je jedna od stvari koje su zajedno guverner, odnosno NBS, Vlada i predsednik doprineli da ekonomska situacija i pokazatelji u zemlji budu što bolji, a tako smo dočekali krizu spremni", naveo je Dragašević.

Druga stvar je otvaranje prostora za reševanje pitanja problematičnih kredita. To opterećuje kreditnu aktivnost samih banaka, podiže premiju i kamatnu stopu po osnovu kreditnog rizika, ukazao je Dragašević.

Podseća da je u prethodnom periodu gotovo svaki 4. ili 5. kredit imao kategoriju problematičnog, a sada je smanjeno na nešto iznad 3 procenta.

Stabilan krus je, kako ističe, osnov za predvidino investiciono okruženje, za predvidivo okruženje za poslovanje domaćih kompanija koje nisu opterećene negatvinim krusnim razlikama, koje sada mogu da se posvete svom osnovnom poslu, svom biznisu i da tako doprinesu daljem razvoju ekonomije.

Rastu strane direktne strane ivesticije

Dragašević napominje da ono što je stimulativno za svakog privrednika bez obzira da li je domaći privrednik ili inostrani invesitor jeste stabilno i predividivo okruženje.

"I to NBS želi da postigne i signal koji šalje investitorima - bez obzira da li ulažu u fabrike, i koje želimo da privučemo - reč je o stranim diretrkntim investicijama, koje su godinama unazad bile više nego dovoljne da pokriju deficit platnog bilansa - čak i u ovoj godini beleže visok rast ili je reč o investitorima koji ulažu u hartije u vrednsti", kaže Dragašević.

Od maja do sada smo neto kupci 1,5 milijardi evra

Nakon prva četiri meseca gde smo se borili protiv depresijacijskih pritisaka izazavanih visokom globalnom neizvesnošću, sukobom u Ukrajini kao i velikom potražnjom građana za domaćom efetivom, od maja NBS je nadonakdila dve trećine neto prodaje deviza, i od maja do sada smo neto kupci 1,5 milijardi evra.

Dragašević kaže da od 2017. od kada postoji povećana stabilnost deviznog kursa, NBS je u većoj meri sprečavala da dinar ne ojača previše, da kurs ne ode previše dole, a u ambijentu niske inflacije. Od 2017. do danas smo neto kupili preko 3,4 milijarde evra.

Monetarno zatezanje

Dragašević kaže da odluke NBS i promene referentne kamatne stope utiču na stope na dinarskom novčanom tržištu.

Euribor stope određene su aktivnostima Evropske centralne banke. Referentna kamatna stopa je podignuta za 2 procenta poena, a u četvrtak će se biti nova sednica Izvršnog odobra NBS gde će se odlučivati i o tome.

Prema njegovim rečima, NBS je uspela da monetarno zatezanje prenese na novčano tržište, monetarna transmisija je uspela, odreagovale su kamatne stope na novčanom tržištu, i u relanom sektoru sa ciljem smirivanja inflacije.

"Inflacija je globalni fenomen, uvezena je, nismo krivci ali smo joj naredni. Trudimo se da na svaki način ograničimo njeno dugo trajanje, odnosno dalji rast - kroz kurs, kroz ograničenje cena osnovnih proizvoda i naftnih derivata i kroz pooštravanje menetranih uslova", zaključio je Dragašević.

(Espreso / RTS)