U KOJOJ VALUTI JE TRENUTNO NAJISPLATIVIJE ŠTEDETI? Evo ko je najviše profitirao u poslednjih 10 godina

Pre deset godina za 1.000 evra moglo se dobiti 103. 000 dinara. Hiljadu dolara vredelo je tada 81. 000 dinara, a hiljadu švajcarskih franaka 85.000 dinara. Danas je računica potpuno drugačija. Situacija sa evrom nije se mnogo promenila, ali sa dolarom i frankom jeste - i to drastično.

Evro je pre 10 godina vredeo 103, 77 dinara. Dolar je imao vrednost 81, 08 dinara, a približno je vredeo i švajcarski CHF - 85, 6 dinara. Vremenom, a posebno u poslednjem periodu, u sadejstvu sa različitim krizama, jačali su i dolar i franak - franak danas vredi 120 dinara, dolar 118, a evro 117 dinara.

Evro

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 103, 7

2017. 123, 2

2022. 117, 3

Dolar

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 81

2017. 116, 1

2022. 118,6

Funta

Godina / Vrednost u dinarima:

2012. 85, 6

2017. 114, 0

2022. 120,6

Zvanična statistika pokazuje koliko su pojedine pomenute valute ojačale u periodu od 2012. do 2022. godine. Evro je sa vrednosti od oko 103 dinara porastao do 117, dok je najveći indeks vrednosti imao 2017. godine i iznosio 123 dinara.

Dolar i funta su januara 2012. oa tokom narednih nekoliko godina beležili blagi rast, da bi se njihove vrednosti tokom prethodnog perioda značajno pomerile u plus.

Američki dolar i evropska moneta su konstantno u tihoj borbi, da bi ovog septembra 2022. godine dolar bio jači otprilike za 1,5 dinara. Slabljenje evra je posledica energetske krize koju je prouzrokovao, između ostalog, i rat u Ukrajini. Slabljenje evra je, kako ukazuju stručnjaci, rezultat sporije reakcije Evropske centralne banke (ECB) u odnosu na Američke federalne rezerve (FED) u podizanju referentne kamatne stope, kao odgovora na inflaciju.

Tržišni strateg u kompaniji za međunarodna poslovna plaćanja Ikuals mani Tanim Islam kaže da će gasna kriza nastaviti da šteti evru.

"Dok se Nemačka priprema za potpuno zatvaranje isporuke gasa iz Rusije tražeći alternativne izvore, kao i skladištenje gasa sa 85 odsto kapaciteta, vesti će verovatno uticati na evro u narednim mesecima. Sa porastom rizika od recesije i povećanjem izgleda za racionalizaciju tokom zime", naveo je on.

Na pitanje o perspektivi pomenutih valuta, za "Blic Biznis" profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da isplativost niko ne može da garantuje.

- Većina naših građana kupuje male količine novca. Vrednost dolara je vrlo nestabilna, ali kada su velike količine novca u pitanju, tada je bitno obratiti pažnju. Prognoze za budućnost, takođe je teško uspostaviti, ali što se tiče dolara ne verujem da će u budućnosti mnogo jačati, ali postoji i realna mnogućnost za nastavak slabljenja evra, nastavlja Savić.

- Kurs odražava ekonomske razlike između država. Amerika je jedna od najjačih i najstabilnijih država na svetu, trenutna svetska kriza pogađa i nju, ali ne u tolikoj meri kao Evropu. Posledice krize svakako će više osetiti Evropa, jer se Amerika trenutno mnogo bolje snalazi, što je i mogući razlog za ovakav odnos i vrednost valuta, zaključuje Savić.

(Espreso / Blic)