MINISTAR FINANSIJA SAOPŠTIO ŠTA IMAMO U SKLADIŠTIMA: Ovo su robne rezerve Srbije u GRAM!

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija jaka i stabilna, da su robne rezerve popunjene te da imamo dovoljno poljoprivrednih proizvoda, čak i za pomoć državama u regionu.

"Imamo svega dovoljno. Građani treba da znaju da u rezervama imamo 800.000 tona pšenice, milion tona kukuruza, da je zasejano čak 620.000 hektara pšenice i skoro milion hektara kukuruza", istakao je on gostujući na Hepi televiziji.

Naveo je da je država obezbedila i naftne derivate, kako bi sva skladišta bila popunjena, saopštilo je Ministarsrvo finansija.

"Reč je o 20.000 tona nafte, 18.600 tona benzina, 7.000 tona mazuta, 42.500 tone evro dizela", rekao je Mali.

Istakao je da Srbija na računu trenutno ima 152 milijarde dinara i da nema problem sa finansijama kao i da sve plaća i nabavlja na vreme.

Napomenuo je da mnoge zemlje u Evropi sada imaju dosta problema zbog nestašica brašna, ulja i drugih prehrambenih proizvoda.

"Sa ovom krizom, pokazujemo stabilnost javnih finansija i odgovornu politiku koju vodi predsednik Vučić. Mi smo mala zemlja, ali ekonomski jaka. Imamo sve, od pšenice, kukuruza, ulja, razmišljali smo i šta nemamo, pa smo krenuli na vreme da nabavljamo", naveo je Mali.

Podsetio je da su kada je počela globalna kriza, zamrznute cene osnovnih životnih namirnica.

"Za sada je odluka da te cene ostanu zamrznute do kraja aprila. Ako bude potrebno, tu odluku ćemo produžiti. Ako zamrznemo cene, štitimo građane, a najveći teret krize država preuzima na sebe", rekao je Mali.

Napomenuo je da je u teškim vremenima najvažnija politika pomirenja, mira, stabilnosti i jedinstva.

"Naš predsednik smiruje strasti, šta god da je problem, mi ćemo rešiti, ali kroz mir, stabilnost i saradnju. Ima mnogo neodgovornih izjava u regionu, ali mi ćemo se uvek boriti za mir i stabilnost", naglasio je ministar finansija.

Osvrnuo se na novu pomoć za mlade od 100 evra, koja će biti isplaćena u junu i naveo da su mladi budućnost Srbije.

Dodao je da se za pomoć od 100 evra ove godine prijavilo oko 1,1 milion mladih, te da ne treba ponovo da se prijavljuju, jer će im pomoć biti isplaćena automatski.

"Mogu da se prijave oni mladi od 16 do 29 godina koji se nisu prijavili ili koji su stekli uslov za prijavu, koja će trajati od 15. do 31. maja. Prijavljivanje je organizovano na isti način kao i ranije, preko portala Uprave za trezor", rekao je Mali i naveo da će novih 100 evra biti isplaćeno 1, 2. i 3. juna.

Podsetio je da je država za tri paketa pomoći izdvojila 8,8 milijardi evra, što čini 18,2 odsto našeg BDP-a.

Mali je naveo da se priprema novi sistem fiskalizacije kao važan reformski proces, te da smo trenutno u tranzicionom periodu koji će trajati do kraja aprila.

"Od 1. maja, svi koji su obveznici fiskalizacije, moraće da budu u novom sistemu. To je višestruko značajno za sve, jer time suzbijamo sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju", rekao je Mali.

Naveo je da se do sada za novi sistem prijavilo više od 130.000 obveznika i da je u toku prijava za subvencije, kojima se od države dobija 100 evra po fiskalnom uređaju i još 100 evra po lokaciji.

Istakao je da je Srbija kumulativno u poslednje dve godine ostvarila najvišu stopu rasta BDP-a u Evropi i da ne samo što smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi, prošle godine smo imali 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, više nego 2019. godine.

Prema njegovim rečima, nijedna kompanija nije odustala od investicija, a one znače nova radna mesta.

"Menja se struktura investitora, oni ne traže više jeftinu radnu snagu, plate rastu. Tako je u decembru prošle godine prosečna plata bila 635 evra, dok je 2012. godine iznosila 331 evro. Ako dobijemo poverenje građana, radićemo na tome da 2026. godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija 500 evra", istakao je ministar finansija.

Naveo je da je politika sadašnje vlasti u Srbiji, politika ulaganja u građane i da je tokom pandemije i svih kriza država plaćala sve u dan i u dinar i da nijedan projekat nije stao.

"Osvrnuo se i na komentare usmerene protiv projekta „Beograd na vodi" i naveo da je na mestu gde je sada ovo naselje bilo groblje brodova, odnosno 57 brodova i tone smeća.

"Od najružnijeg i najzapuštenijeg dela Beograda napravili smo najveće gradilište u Evropi, gde svakog dana radi 2.200 radnika", rekao je on.

(Espreso / Agencije)