DO KADA ĆE U SRBIJI BITI ZAMRZNUTE CENE OSNOVNIH NAMIRNICA? Ministar Mali o mogućnosti NESTAŠICA

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali istakao je danas da je Srbija jaka i stabilna, da su robne rezerve popunjene i da ima dovoljno poljoprivrednih proizvoda, čak i za pomoć državama u regionu.

„Imamo svega dovoljno. Građani treba da znaju da u rezervama imamo 800.000 tona pšenice, milion tona kukuruza, da je zasejano čak 620.000 hektara pšenice i skoro milion hektara kukuruza. Sa jakom poljoprivredom i sa dobrim stanjem u javnim finansijama, mi na globalnu krizu odgovaramo na pravi način“, istakao je on gostujući na Hepi televiziji.

Kako je ministar objasnio, država je obezbedila i naftne derivate, kako bi sva skladišta bila popunjena.

„Reč je o 20.000 tona nafte, 18.600 tona benzina, 7.000 tona mazuta, 42.500 tone evro dizela. Cilj je da se sva skladišta popune do čepa i to je odgovorna ekonomska politika. Kada se ne razmišlja proaktivno, imate problem, jer su rafovi prazni. Danas imamo 152 milijarde dinara na računu i to znači da smo stabilni, da nemamo problem sa finansijama, sa budžetom, da sve plaćamo i nabavljamo na vreme, da štitimo našu ekonomiju“, rekao je Mali.

On je napomenuo da mnoge zemlje u Evropi sada imaju dosta problema zbog nestašica brašna, ulja i drugih prehrambenih proizvoda.

Podsetio je da su kada je počela globalna kriza, zamrznute cene osnovnih životnih namirnica.

„Za sada je odluka da te cene ostanu zamrznute do kraja aprila. Ako bude potrebno, tu odluku ćemo produžiti. Ako zamrznemo cene, štitimo građane, a najveći teret krize država preuzima na sebe. Razmišljali smo, neko to mora da plati, a ako zamrznemo cene, postoji mogućnost nestašica, zato smo popunili rezerve. Pojedini su se uplašili, velika tražnja je trajala desetak dana i mi smo izdržali. Setite se pandemije, mi smo prvi imali četiri vakcine, pomagali smo i druge u regionu. Mi smo dominantna ekonomija u regionu, idemo ubrzano napred, ali smo tu i da pomognemo. Na tome predsednik insistira i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, jer kroz razvoj regiona najveću korist ima Srbija“; rekao je on.

Ministar se osvrnuo na novu pomoć za mlade od 100 evra, koja će biti isplaćena u junu.

„To je za nas veoma važna ekonomska mera, jer se taj novac troši u Srbiji. Time pospešujemo privrednu aktivnost, ali ne samo to, jer kod mladih stvarate odgovornost. Oni postaju svesni da je država tu za njih i razmišljaju kako da se oduže, kroz učenje, usavršavanje. Mladi su budućnost Srbije i zato smo od 1. januara ove godine obezbedili 300.000 dinara za prvo rođeno dete i po dodatnih 100.000 dinara za drugo i treće dete. Takođe, od 1. januara dajemo bespovratno do 20.000 evra mladim bračnim parovima, odnosno majkama ako rode dete, kako bi kupili stan ili kuću“, naveo je on.

Mali je dodao da se ukupno za pomoć od 100 evra ove godine prijavilo oko 1,1 milion mladih, te da ne treba ponovo da se prijavljuju, jer će im pomoć biti isplaćena automatski.

„Mogu da se prijave oni mladi od 16 do 29 godina koji se nisu prijavili ili koji su stekli uslov za prijavu, koja će trajati od 15. do 31. maja. Prijavljivanje je organizovano na isti način kao i ranije, preko portala Uprave za trezor. Mi ćemo 1, 2. i 3. juna isplatiti novih 100 evra, i to će biti posle izbora. Ukupno smo za tri paketa pomoći izdvojili 8,8 milijardi evra, što čini 18,2 odsto našeg BDP-a. Da podsetim, od izbijanja pandemije, za privredu smo imali velike, višemesečne isplate minimalnih zarada, odložili smo plaćanje poreza i doprinosa, obezbedili smo jeftine kredite, garantne šeme, moratorijum na kredite. Setite se i da je prva mera bila isplata penzionerima 4.000 dinara, a onda i 100 evra za sve punoletne građane. Država je uspela da pokaže da je jaka i stabilna, da ima novca, da misli na građane“, objasnio je on, i dodao da se taj novac vratio u privredne tokove, da je sačuvana ekonomija i da Srbija nije imala masovna otpuštanja.

Podsetio je da je novi sistem fiskalizacije važan reformski proces, te da smo trenutno u tranzicionom periodu do kraja aprila.

„Od 1. maja, svi koji su obveznici fiskalizacije, moraće da budu u novom sistemu. To je višestruko značajno za sve, jer time suzbijamo sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju. Građani će moći da proveravaju QR kodove na računima, što je potrebno kako bi se svi uključili u borbu protiv sive ekonomije. Milion puta sam rekao da ako ne dobijemo fiskalni račun, samo onaj koji vara dobija. Legalno poslovanje je važno jer država tako finansira i pomoć privredi i građanima i povećanje plata, penzija. Do sada se prijavilo više od 130.000 obveznika za novi sistem, a u toku je i prijava za subvencije, kojima se od države dobija 100 evra po fiskalnom uređaju i još 100 evra po lokaciji“, objasnio je on.

Mali je rekao da je Srbija kumulativno u poslednje dve godine ostvarila najvišu stopu rasta BDP-a u Evropi i da naša ekonomija pobeđuje kao nikada do sada.

„Setite se pandemije, predsednik Vučić je rekao da smo svesni izazova, da nema predaje, da ćemo se boriti na dva fronta, i za ekonomiju i za spas života. I mi smo se svakog dana borili. Ne samo da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi, prošle godine smo imali 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, više nego 2019. godine. Nijedna kompanija nije odustala od investicija, a to su nova radna mesta. Menja se struktura investitora, ne traže više jeftinu radnu snagu, plate rastu. Tako je u decembru prošle godine prosečna plata bila 635 evra, dok je 2012. godine iznosila 331 evro. Ako dobijemo poverenje građana, radićemo na tome da 2026. godine prosečna plata bude 1.000, a prosečna penzija 500 evra. Naša politika je politika ulaganja u građane. Tokom pandemije, svih ovih kriza, mi smo plaćali sve u dan i u dinar, nijedan projekat nije stao. Danas gradimo deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, u našoj Srbiji voz od Beograda do Novog Sada ide 200 na sat, a nekada je išao svega 40 kilometara na sat. Naša zemlja se menja nabolje u uslovima ogromne globalne krize“, rekao je on.

Osvrnuo se i na komentare usmerene protiv projekta „Beograd na vodi“, navodeći da je na mestu gde sada Beograd na vodi bilo groblje brodova, odnosno 57 brodova i tone smeća.

„Od najružnijeg i najzapuštenijeg dela Beograda mi smo napravili najveće gradilište u Evropi, gde svakog dana radi 2.200 radnika. Pokrenuli smo građevinsku industriju, našu Srbiju i to je simbol rasta i razvoja“, zaključio je Siniša Mali.

(Espreso)