ja sam devojkaaa sa selaaaa
KAD BEOGRAĐANKE PRVI PUT VIDE KRAVU, A DOŠLE DA JE POMUZU: Hit avantura sa sela dobila nastavak! (VIDEO)
Sa svih strana se moglo čuti "jače", "jače", a meni je tako bilo žao njenih sisa. Sve vreme sam mislila kako je boli, ali sam je ugnjavila iako sam imala najbolju nameru. Nakon stotog puta, mleko je konačno poteklo i došlo je vreme da se Suza oproba u ovoj veštini.
Moram joj priznati, bila je bolja! Bravo Suzo, uspela si u životu!
Ubrzo je pao mrak, a temperatura je nenormalno pala, smrzle smo se, hvala Bogu da smo dobile dodatnu opremu za mužu koja nas je donekle štitila od vetra.
Nakon muže, pravac u vinariju! Milivoje pravi svoje domaće vino u burićima koje ima božanski ukus, nagnula sam flašu, a vino je samo klizilo. Taman je nestalo dejstvo rakije, pa mi je ovaj zadatak došao kao kec na deset!
Tu sam Suzi izgubila svaki trag, pa sam sama uživala u ovom predivnom zadatku. Nema ljutiš Garo!
Pala je noć i bilo je nepodnošljivo hladno. Noge su mi bile mokre, vino me je udarilo u glavu i stigao me je ludački umor. Provela sam se predivno, uživala, smejala sa mojom Suzom i što je najbitnije naučila sam mnogo.
Hvala Milivoju i njegovoj predivnoj porodicu što su ugostili celu ekipu i pružila nam neverovatna dan u pravoj seoskoj idili!
Suzana
Čupava za volanom - pakao u najavi. Da me neko pita da opišem sebe u jednoj rečenici, ja bi to eto tako.
Nikad u životu nisam sela za volan. Znači, nikad u životu nisam vrtela to okruglo čudi. Što se vožnje tiče, poslednja vožnja bajsa završila se tako što sam završila u Urgentnom. Da li biste mi poverili volan, i to vozila koje je traktor, i koje košta više hiljada evra? Lično, ja sebi ne bih.
Ali, porodica Milošević je imala poverenja u mene. Sela sam za volan i krenula. Jurila sam dvadeset. I tako čitavih 200 metara, jer ko će meni na duže staze poveriti vozilo komplikovanije od trotineta?
Pa - i nije tako teško!!!
Traktor, elem, nije prevrnut. Iako sam fotoreporteru strpljivo pozirala i par puta skrenula s puta, sve je ispalo ok.
Čitava sam sišla sa ove mašine, i vratila ga (za divno čudo) ispravnog.
A onda je usledilo ono što sam jedva čekala - muža krava!
Dobile smo kapice, mantile i 60 brojeva veće čizme. Prilazimo štali, vonja na kilometar. Rekoh "lele, usmrdeće mi se kosa".
Ko će da čisti kravlju kaku? Zapalila sam kao iz topa kad sam to čula. Neka, Jelena će. Dok je ona čistila, ja sam se mazila sa telencetom koje je svaki sekund nepažnje koristilo da mi žvaće mantil.
Jeca se prva oprobala u muži, a ja - plakala od smeha. Nikako da stisne muški tu sisu, pa da krene da curi!
Mislim se, na selu bi crkla! Al' rekoh, bolje da ćutim, ne znam ni ja da li umem.
Došao je red i na mene. Mleko je poteklo za par sekundi stiskanja.
- Pa ja sam rođena seljanka! - viknula sam.
Žive i zdrave, za divno čudo, završile smo dan na selu. Smrdele smo na krave, smrzle smo se...ali - vredelo je!
Nazad za BG otišle smo bogatije za jedno iskustvo, ali i saznanje da - IPAK MI NISMO ZA OVE RABOTE :)
(J. Jovanović / S. Trajković)
