Česnica se NE LOMI za Badnje veče: Naš POP objašnjava kako treba proslaviti BADNJI DAN

Pogača, kako je mnogi zovu, zapravo je česnica, a po crkvenim pravilima trebalo bi da se lomi na Božić nakon povratka sa liturgije, a ne tokom večere za Badnje veče kako mnoge porodice čine. Ovaj dan je porodični praznik i trebalo bi ga provesti sa svojim najbližima i najmilijima u kući. Bez odlaska i izlaska.

Jerej Živan Mitrović već je 37 godina seoski pop u Jabuci kod Pančeva. On kaže da su mnogi običaji koji su ustaljeni među stanovništvom narodni, a ne crkveni. Međutim, po njegovim rečima, hrišćanstvo je vera koja nikome ne nameće pravila, već samo priča i uči kako bi trebalo, dok je na ljudima da te običaje usvoje i poštuju. Na Badnji dan bi trebalo obaviti sve poslove u vezi sa spremanjem kuće ili stoke, ukoliko je porodica ima, doneti badnjak, koji bi trebalo da bude osvećen, pripremiti posnu hranu, a zatim veče provesti u kući sa porodicom.

- Zadnje nedelje posta domaćin bi trebalo da ide u šumu da traži badnjak i da ga donese ispred svoje kuće. Međutim, pošto mi ovde u Banatu nemamo takvih šuma, nema hrastova koji ne gube lišće, onda se badnjak kupuje na pijaci i unosi u kuću. To bi trebalo da budu osvećeni badnjaci. Kad domaćin ide u šumu da ga traži treba da ponese pšenicu ili kukuruz i vino. Kad dođe do badnjaka, treba da se prekrsti i da kaže: "Mir Božiji, Hristos se rodi", a onda da zalije vinom i žitom - objašnjava jerej Mitrović.

Badnjak se, zatim, seče, nosi i stavlja uz kuću.

- Taj badnjak se na Badnje veče iseče na nekoliko dužih grančica. Onda domaćin unosi u kuću badnjak i slamu, protrese se na pod ili ispod stola, zatim se bacaju orasi, bombone, kukuruz, sve za napredak kuće. Badnjak se ne čuva. On se ujutru loži za zdravlje, za sreću, za dobrobit.

Kada se badnjak unese u kuću, nema više izlaska iz kuće i šetanja.

- Nakon što se večera, ostaje se kod kuće. To su porodični praznici kada ne bi trebalo nigde da se ide - napominje jerej.

Korinđanje je običaj koji je veoma prisutan i poštovan u Vojvodini. Deca se na Badnje veče maskiraju, ponesu svoje torbe ili džakove i pevaju pesmice ispred vrata domaćina koji im, zatim, deli slatkiše, orahe, jabuke ili bombone. Ipak, ni korinđanje nije običaj po crkvenom kanonu, već "nasledstvo" Austrougarske pomešano sa starim hrišćanskim običajem darivanja dece za Badnji dan.

- Taj običaj je, veruje se, uveden za vreme Marije Terezije. To nema veze sa crkvom. Mada, deci se uvek delili darovi. Sada se deci dele paketići za Novu godinu, što se u pravoslavlju davalo za Badnji dan. To su bili orasi, bombone koje bi se ranije posule po slami. Tako je nastalo korinđanje, ali darivanje poklona za Novu godinu.

Kada je reč o njegovoj porodici, svi crkveni običaji se poštuju.

- Za Badnje veče ide posno jelo sa svim posnim, a uveče kada jedemo, pomolimo se Bogu. Ostajemo kod kuće, ne idemo nigde - navodi na kraju jerej Živan Mitrović.

Bonus video:

(Espreso/Zena.blic)