NAJBIZARNIJI SVADBENI OBIČAJ SRBA! Svekrva na tavanu posle svadbe ili mlada ne ulazi u kuću!

Potvrdu ove semantike daje Tarvan, jedan od devet anđela Sunca u mazdejskoj veri, ili at’arva veda, knjiga bajalica, gatanja, čarolija i isterivanja zlih duhova.

Mladoženjina majka u svadbenom ritualu ima centralnu ulogu, što pokazuje i analiza ceremonije svadbe, u kojoj se svekar javlja tri puta a svekrva 26 puta!

Pitanje je, zbog čega igra baš svekrva?

Zato što je njena funkcija da uvode mladu u novi kult. Ona baca na nju pšenicu, zatim uvodi mladu u kuću, škropi je svetom vodicom, obvodi je oko ognjišta, uči je da sjaruje glavnje, da gleda uz odžak. Otuda i magijska igra svekrve na tavanu i krovu, gde rado borave duše predaka, zlodusi i Čuma, ženski zloduh smrti oličen u kugi, pa nije teško pogoditi da je cilj igre na tavanu sazivanje predaka.

Na tavanu ili krovu nalaze se duše predaka i svekrva izvodi igru na tavanu, zato, što ima najviše izgleda da će ih tamo sazvati i sakupiti. Ali, analiza običaja pokazuje drugu mogućnost, da igra svekrve na tavanu ima zaštitni magijski karakter, što podržavaju brojni običaji oko krova kuće.

Da li se duše predaka sazivaju, ili se, obratno gone od kuće?

Pitanje nije prosto, kada se zna da je primitivan čovek gotov da prema zlodusima zauzima u isti mah, pomirljiv i borben stav, pa se prema tome, atraktivne i apotropajske reči i radnje, o srbskoj svadbi, javljaju bez (vidljivog) reda i često preko svakog očekivanja. Jer, duše predaka u porodičnim slavljima učestvuju u svojstvu božanskih predaka.

(Espreso.co.rs / Opanak.rs / S. Filipović, iz istoimenog članka Veselina Čajkanovića)