SVI MORAJU DA IMAJU ELEKTRONSKE ZDRAVSTVENE KNJIŽICE OD 1. JANUARA: Ko ih ne bude imao, imaće jedan VELIKI PROBLEM! (FOTO)

Na kartici su vidljivi ime i prezime građana, datum rođenja, lični broj osiguranika i broj zdravstvene kartice. Podaci koji se unose na čip preuzimaju se iz matične evidencije osiguranika (ime, prezime, JMBG, LBO, adresa, matična filijala RFZO, obveznik uplate doprinosa, period overe i drugi administrativni podaci). Kartica ne sadrži podatke o pruženim uslugama u zdravstvenim ustanovama, podatke o lekovima dobijenim na recept, kao ni druge podatke o ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Međutim, elektronska kartica je uslov da bi se u našem zdravstvu uveli elektronski karton, uput i recept, i tako za pacijente pojednostavile mnoge procedure. Ni sada, bar u prvoj fazi, lekar, recimo u Kliničkom centru Srbije, neće moći da uđe u medicinski karton pacijenta koji vodi izabrani lekar u domu zdravlja, i da iščita da li ima neko hronično oboljenje, koje lekove pije, da li je na neke alergičan... Jedino tako je elektronska kartica svrsishodna, i to ona omogućava u drugim zemljama, a razlog što to u ovoj fazi kod nas nije moguće jeste što u zdravstvu Srbije još ne postoji jedinstveni informacioni sistem. Medicinski podaci, međutim, se ne nalaze na kartici, jer nije ni predviđeno da tu budu, pošto je to suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Do sada je ove elektronske isprave izvadilo preko tri miliona građana, skoro 50 odsto. Prema evidenciji RFZO, najažurniji su bili građani Sombora, gde je 61 odsto stanovništva papirne knjižice zamenilo elektronskim. Nakon njih, najviše zamenjenih knjižica je u Sremskoj Mitrovici 56 odsto, pa u Subotici 54 odsto. Beograđani pripadaju zlatnoj sredini, gde je zahtev za izdavanje nove knjižice predalo 43 odsto građana.

BEZ GUŽVI, BEZ REDOVA, SAMO SEDITE I UŽIVAJTE: Do zdravstvene knjižice preko interneta!

Međutim, ima i onih gradova gde se ova zamena sporo sprovodi, pa tako samo 11 odsto stanovnika Vranja ima elektronske knjižice ili Leskovca, gde je taj broj samo za 10 odsto veći. U Zaječaru je samo 29 odsto njih ovu zamenu obavilo, a u Nišu 34 odsto.

(Espreso.co.rs / Blic)