SVE JE MANJE ŠEGRTA, A SVE VIŠE IT STRUČNJAKA: Čačanin Perko je jedini SARAČ u Zapadnoj Srbiji i prkosi statistici!

Niko ne želi da bude šegrt, srpska omladina bira „čistija i lakša“ zanimanja: Stari zanati pred izumiranjem, pitanje šta će biti sa saračima i kovačima za deset godina (FOTO)

Posla je sve manje, a stari srpski zanati pred izumiranjem. Mladi se najčešće odlučuju da budu menadžeri, IT stručnjaci pa je veliko pitanje šta će za nekih deset godina biti sa kovačima, saračima, potkivačima.. Ipak, jedan Čačanin još uvek uspešno prkosi negativnoj statistici, jedini je sarač u Zapadnoj Srbiji i ima pune ruke posla.

„Sarača je pre nekoliko decenija bilo mnogo više, sada sam ostao samo ja. Ne žalim se jer još uvek ima onih koji više veruju u vešte majstorske ruke nego u mašine. Ono što je posebno kod zanatlije jeste što se većina stvari radi ručno i na tradicionalan način. Samim tim su ti proizvodi otporniji i duže traju. Dok je u industrijskoj proizvodnji važan kvanitet, kod nas je ipak presudan kvalitet“, rekao je za RINU sarač Perko Kuvekalović.

Majstor sarač stvara proizvode od kože, mahom kaiševe koji se posle koriste za amove ili za konjske uzde. Njegove proizvode najčešće kupuju vlasnici konja, jer svu opremu koja je potrebna za ove životinje proizvodi upravo Perko. Zanat je učio od starih majstora i kako to obično biva, počeo kao šegrt.

„Često se dešava da kod mene kupe nov proizvod ili već postojeće koje imaju donesu na prepravku u skladu sa njihovim željama", rekao je Perko.

Njegova radionica je mala, miriše na kožu i skoro svaki dan je puna mušterija, ali onih sa kojima bi podelio zanat nema.

„Ja sam voljan da pokažem nekom sve o saračkom zanatu, ali nema zainterseovanih. Stari zanati nisu privlačni, verovatno mladi misle da nisu profitabilni ni popularni, ali činjenica da ko ima zanat, zapravo uvek ima i zaradu u rukama. Naša omladina očigledno misli da se novac zarađuje samo na neki drugačiji način. Država bi takođe trebalo da zaštiti stare zanate od propadanja, da pruži mladima neku motivaciju kako ne bi bežali od takvog posla“, priča majstor Perko.

Dok Perka posluži snaga konji i njihovi vlasnici u Zapadnoj Srbiji nemaju razloga za brigu, jer se njihova oprema vredno i vešto izrađuje. Samo nekoliko ljudi u čitavoj Srbiji bavi se sarapčkim zanatom, a nakon Čačka najbliži majstor radi u Vojvodini.

Bonus video:

(Espreso/Rina)