Jedini Amiš u Srbiji dobio državljanstvo! Zove se Kristofer i obožava sarmice kao pravi Srbin! (FOTO)

I meštani Banje, sa kojima, kaže, u početku nije bilo lako, napokon su prihvatili da među njima živi neko ko je po svojim običajima, kulturi, odevanju i načinu razmišljanja potpuno drugačiji od ostalih.

- Ljudi su me ovde konačno prihvatili. U početku su me ismevali, rugali mi se, slikali me telefonima, moja odeća im je bila smešna. Neprijatnosti sam imao čak i u gradskom prevozu gde ljudi nisu hteli da me puste da uđem, kondukteri su više puta bili jako neprijatni, gurali me, vikali na mene da skinem ranac kako ne bih gurao ostale, iako je bilo evidentno da nikome ne smetam. Sada je drugačije, ljudi su ljubazniji, trude se da pričaju sa mnom i srećan sam da je ta faza napokon završena.

Iako nema puno prijatelja, Kristofer kaže da slobodnog vremena gotovo i da nema. Obrađuje zemlju i voćnjake, čita, piše članke za biznis žurnal namenjen amiškim zajednicama, ali i za magazin koji izlazi u Americi, u kom piše o svojim putovanjima po celom svetu.

Često odlazi u Leskovac u Baptističku crkvu, jer nju doživljava najbližom svojoj zajednici.

- Adventistička i Katolička crkva u Nišu previše su moderne, muzika je glasna, tu je i hor, svetla… Sve mi to nekako ne prija. Odlazam često i u Vojvodinu jer se tamo, u blizini Kaća nalazi zajednica vrlo slična Amišima2, ističe Kristofer.

Kaže da nema konkretnih planova za budućnost. Za sada, kako kaže, samo želi da ostane da živi u Niškoj Banji gde je našao svoj mir. O ženidbi još uvek ne razmišlja, iako mu je, priča on, majka obećala da će ga poseiti ako se na taj korak odluči.

Kristoferov svakodnevni život u Banji poprilično je jednostavan. On živi u malom stanu, često se hrani u obližnjem restoranu, u kom je sada već rado viđen gost, jer kako nam je ispričao, nema puno zahteva.

"Dođem, naručim hranu. Obavezno ponesem neku knjigu koju čitam dok čekam da hrana stigne. Ručam i odem. Sve to u vrlo kratkom roku obavim. Dopada mi se srpska hrana. Obožavam punjenu piletinu i sarmice ", ispričao je Kristofer za portal.

On ne krije da mu nedostaje dom i njegova zajednica. Najteže mu je, kaže, kada ode kući, da objasni prijateljima i porodici da se na Balkanu ne vode ratovi, da situacija nije onakva kakvom je mediji tamo predstavljaju. Ipak, njegovi drugari za sada ne planiraju da ga posete već bi radije da se on njima vrati u Ameriku.

Na izbore u Americi, koji bi trebalo da se održe početkom novembra, neće izaći, jer, osim što je to protiv njegove vere, ne može, kaže, da odluči za koje bi od dva zla pre glasao.

(Espreso.co.rs / Južne vesti)