Gledala sam kako zver vozi psa vezanog za automobil. Plakala sam kao nikad u životu i MRZELA SRBIJU!

A i dalje lije. Ne prestajem.

Kako je? Da li je preživeo? Da li je cvileo, u nadi da će njegove jauke neko čuti i pomoći mu? Da li je verovao tom čoveku koji mu je to uradio? Da li mu je prethodno mahao repićem, srećan što mu se približava, a ni ne sluteći šta ga čeka? Jer, to radi svaki pas.

Razmišljam - kakav je to čovek koji je to mogao da uradi? Da li je monstrum kao onaj koji oni koji su u januaru psiću stavili petardu u usta, zbog čega je mališan uginuo?

Primirila sam se, izmazila svog psa uz jedno obećanje - nikad neću dozvoliti da pati. Ni ona, ni neki njen drugar sa ulice. Dokle god ja na to mogu da utičem.

Nemirno sam spavala a iz sna me je prenula ona. Cvili.

Skačem, i shvatam da sanja. I dalje. Svanulo je novo jutro, a ugledala sam ga kroz ulepljene oči, i dalje pune suza.

Nova vest danas je da je psić kog je čovek sa crvenim automobil vukao po putu dobro.

NE BRINITE, DOBRO JE: Pas koga je vukao automobil se oporavlja!

Čitam dalje, i nerviram se. Navodno, nije NAMERNO vukao psa po ulici. Lovac je vezao psa za automobil (da ne pobegne verovatno), i tako ga ostavio. Došao mu je prijatelj i tražio da mu hitno pozajmi kola, što je ovaj učinio - potpuno zaboravivši da je pas vezan za auto. Tako je nastala slika koja je mene, a verujem i mnoge druge uznemirila.

Čitam to, i pitam se - koga bre vi zajebavate?

Zašto mu neko nije pozvao društvo za zaštitu životinja kad ga je isprva vezao lancem za kola? Jer - pas se ne vezuje lancem za kola. Drži se - ili u adekvatnom kavezu, boksu, kući - ali na lancu nikako!!!

U kući gajim krvoločnog pitbula: Ovo je moja priča! (FOTO)

Dalje. Pali batica kola i kreće. Niko ne vidi psa? Kako? Pitam se kako je moguće da niko ne vidi lanac i psa vezanog za kola? Imate li kataraktu? Imaju li probleme sa vidom i ovi koji su slikali, zevali i gledali i - ne odreagovali?

Niko nije stao. Niko nije svirnuo, viknuo "Alo, čoveče, stani, ubićeš jadnu životinju!" Ne znam kako je taj čovek uopšte skapirao da treba da stane. Ne znam da li će psić preživeti.

Možda nije bilo namerno, ali zvuči meni suludo. Svakako, ovo nije jedini maltretirani psić ove godine. Nažalost bilo ih hje više. Ono što mi je jedino na umu je da su ljudi zlo.

Tačnije, znate kako kažu - svi smo mi ljudi, ali je retko ko čovek. A ovih neljudi, koji su sposobni da ovako nešto urade nedužnoj životinji, defakto ima.

Ono što sam sigurna je da su u stanju da isto urade - I ČOVEKU! Možda čak i detetu! Jer - da li normalna osoba može da npr. stavi psu petardu u usta i gleda ga kako eksplodira, a potom umire u najgorim mukama. Ne može.

Zapitajte se to sledeći put kad čujete za sličan slučaj.

Danas pas, sutra čovek. Prekosutra dete.

A vi vidite da li ćemo ih pred zakonom i dalje štiti...

(Suzana Trajković)