tuga do neba
Vapaj starice koja živi na ulici u centru Kuršumlije: Da li sam zaslužila da ovako provedem poslednje dane života?
Porodićna kuća letvara u Maloj Šatri kod Kuršumlijske Banje propala, a ona od male penzije je mogla da bira, da li da pokuša da popravi već oronulu kuću ili da kupi po malo hrane od minimalne penzije koju prima.
Odlučila je pre više od godinu dana da pokuša da nađe privatni smeštaj u Kuršumliji. Nakon što je ostala bez sobice koju je plaćala, drugu nije mogla da pronađe, pa se već mesecima potuca od parka, kada je bilo lepo vreme, pa do čekaonica na autobuskoj stanici i Domu zdravlja, do sada stepiništa koji joj je postao dom.
- Zatvorim tako oči i ceo život mi prođe kroz glavu. Pitam se, kako sam to došla da ovako živim sada? Znam da nisam ni mušicu ubila a kamo li nekom nanela zlo. Vaspitavali su me da činim dobro u životu, i da će se vratiti dobrim, pa sam tako i živela. Sada ne znam. Samo, mislim da nisam zaslužila da ovako provedem poslednje dane života, svedoči ova starica.
A poznaju Kuršumličani ovu staricu. Ona je tu već više od godinu dana. Kaže da su je dobri ljudi pomagali, samo za nju sada, kada idu hladni dani niko nije mogao da odvoji sobicu u kojoj bi prespavala u toplom. A ona hoće da plati i odvoji koliko treba, samo da ne spava na otvorenom.
Ovako tiha i nenametljiva, prolaze pored nje kao da je duh i ne primećuju njenu muku. A ona kaže da ne želi nikome da bude na teretu, samo da ostatak života provede u nekoj toploj sobici i ima krov nad glavom.
(Espreso.co.rs / Novostitop.com)
