teško nama!
Neverovatne priče iz srpskih bolnica: Pili su rakiju i nudili me, dok sam ležala povređena!
Zbunjeno su se nasmejali, a onda ponudili da sipaju i meni. Naravno, zamolili su me da nikom ne pričam šta sam videla. I da, naravno, ispričala sam svim prijateljima šta se dogodilo, kako bih i drugima otvorila oči za ono što sam sama tog dana shvatila - zdravstvo nam je užasno, a nezadovoljni lekari ne rade svoj posao kako treba...ali zato piju kao smukovi.
Dragana: Doživela sam šok dok su mi lečili supruga!
Pre nekoliko godina suprug mi je doživeo saobraćajnu nesreću. Prevezen je u Urgentni centar sa teškim povredama, opasnim po život. Čim su mi javili,otrčala sam tamo, ali imala sam šta i da vidim. Moj suprug, bez svesti sa provučenom šipkom kroz desno koleno ležao je nasred hodnika, a oko njega nigde nikog. Ni lekara, niti jedne jedine sestre. Videla sam da mu je čaršaf na kojem leži krvav i mokar. Otišla sam do sobe dežurne sestre gde je njih par pilo kafu i ćaskalo. Kao da na hodniku ne leži čovek za čiji život treba da se bore.
Ušla sam u malu zadimljenu prostoriju, objasnila situaciju i zamolila ih da izađu da pogledaju mog supruga i da mu barem krv obrišu. Na to mi je "ljubazna" sestra bacila neki peškirić i rekla:
Ako ti se briše briši ga sama, mi imamo obaveze koje moramo da završimo.
Koje obaveze? Ispijanje kafe, dok na hodnicima leže polumrtvi ili bolesni ljudi?! Hitno sam tražila da mi se suprug prebaci na VMA, i dobro je što sam to uradila jer bi u suprotnom izgubio život. Naravno, prvo mi to nisu omogućili već su ga operisali da bi zaustaviili krvarenje. Šta reći o lekarima i njihovom radu kada su čoveku pupak zašili sa strane?! Zdravstvo nam je jako loše oduvek, a konstantnim novim ispadima zdravstvenih radnika, koji svoj posao ne rade kako treba, najveću opasnost doživljavamo mi - pacijenti!
Imate li vi slične priče?!
(Espreso.co.rs)