Srpkinja kojoj je Kurd iz Turske oteo decu: Vučiću, pomozi mi, hoću svoje bebice nazad! (VIDEO)

Poternica i "skup stan" u Turskoj

Između dve emisije u kojima je gostovala dobijala je mnogo poruka smrću. Kaže, posle sedme je prestala da broji. Lupali su joj noću na vrata, ostavljali poruke na kolima, metke, slali joj SMS. Ona se u međuvremenu preselila i prodala auto, pa sada mirnije spava, ali pretnje i dalje dobija na razne načine. Slavica kaže da se plaši, ali da joj strah daje snagu. Iskalila se kaže za sve ovo vreme. Boji se kaže samo da ih Ejup ne uda tako mlade, jer Kurdi to rade. Na ponovno pitanje i našoj ambasadi u Turskoj i MIP-u u Beogradu – znaju li gde su deca Slavice Burmazović, ambasador Dragan Momčilović je rekao da im je Turska odgovorila da deca više nisu u Mersinu i da Slavica ne dolazi u posetu, jer oni ne mogu da lociraju decu. Čim, kažu turski zvaničnici lociraju decu, biće pokrenut postupak vraćanja dece majci. Naša ambasada je turskoj strani sve vreme prosleđivala dopise o tome da su deca možda izmeštena iz Mersina, ali ih je turska strana uveravala da intenzivno traga za decom, zbog čega majka još ne može da poseti decu. MIP nema potvrde da su deca van Turske, a indirektno znaju da je Turska raspisala poternicu za Ejupom Sabrijem Jundzuom i decom. Kaže da joj je ambasada u Turskoj direktno rekla da poternica postoji i da je potpisana. Slavica ne zna kome da veruje i oseća se izigrano. U isto vreme joj uteruju strah u kosti jer joj stalno govore da sa Turskom imaju savršene odnose i da ona ne sme te odnose da kvari niti da ih vređa. Slavica je pitala i zašto naše ministarstvo nije podiglo međunarodnu poternicu za njenim bivšim mužem, a odgovor je bio da to treba da uradi MIP preko Interpola, jer njemu još nije uručeno rešenje našeg suda, jer ne mogu da ga lociraju. Ni decu, ni njega.

Kontaktirala je i ambasadu u Iranu, da pita znaju li nešto o njenoj deci. Oni su se odmah angažovali i odgovorili joj da deca sa srpskim pasošima nisu ušla i Iran, a da im, kao turskim državljanima, nije trebao pasoš da pređu granicu, pa da ne znaju da li su prešli granicu kao turski državljani. Rekli su joj i da, ako Turska podigne optužnicu protiv njenog bivšeg muža, da će oni odmah reagovati.

Slavica je, posle posete Turskoj, svakog vikenda tražila da ide u posetu deci, ali su joj obe države savetovale da to nije pametno, da ne treba da ide, jer oni ne mogu da joj garantuju bezbednost. Već 21. septembra kupila je kartu da ode u Tursku 23. septembra, o čemu je obavestila i MIP. Oni su joj rekli da može da ode, ali da oni ne znaju da li su deca u Mersinu. I Ministarstvo pravde Srbije šalje pismo u kojem kaže da Slavica ne bi trebalo da dođe, jer ne mogu decu da lociraju. Još se ne zna da li postoji međunarodna poternica za Ejupom, a verovatno je da postoji interna poternica za njim u Turskoj. Slavica svoju decu nije videla ni čula od 30. maja. Kako živi ne zna, kaže – preživljava, gleda slike, preslušava stare poruke na telefonu, miriše njihove igračke. Sigurna je da je njen sin od pet godina, iako mali, neće zaboraviti, jer je ona njegova majka i da je dobro što se prilagođava situaciji, jer je to dobro za njegov opstanak. Predlagala je i da iznajmi stan blizu dece u Mersinu, ali su joj savetovali da to ne radi, jer to mnogo košta.