Srpkinja kojoj je Kurd iz Turske oteo decu: Vučiću, pomozi mi, hoću svoje bebice nazad! (VIDEO)

Ambasador i odlazak u Tursku

Vojtehovski je pitala da li postoji neki način da se deca uzmu i stave u ambasadu Srbije i da im se obezbedi neka dadilja dok ne dođe do ekstradicije. Slavica je potvrdila da je od ambasadora Danila Vučetića lično čula da je premijer sa njim razgovarao, kao i da je okrenuo telefonom zbog njenog poslednjeg pisma u kojem pita gde su njena deca i zašto je njoj odbijen poslednji zahtev da dođe u Tursku i vidi decu. Ambasador je Slavici još rekao i da ako ona ponovo ode u javnost da će on iskoristiti taj njihov razgovor i i on otići u javnost. Rekao joj je da ima čistu savest, da je pokušao sve i da on mirno spava. Rekao je i da je prekršio svoja ovlašćenja i da je hteo da uradi ono što mu je premijer rekao, ali da bi ispao budala da je uradio to što mu je premijer rekao, da se takve stvari ne rade i da deca ne mogu da se stave u ambasadu tek tako. Slavica kaže da ambasador čak nije predložio ni neku drugu opciju. Ona navodi da je shvatila da su njima ta radna mesta bogom dana, da oni nisu produžetak države Srbije i da oni ne rade u interesu nas, nego u svom interesu. Poslednjeg dana pred istek roka za žalbu, Ejup Sabri Jundžu podnosi žalbu Vrhovnom sudu Turske na prvostepenu presudu porodičnog suda u Mersinu, po kojoj deca treba da se vrate majci, Tursko ministarstvo pravde o tome obaveštava Ministarstvo pravde Srbije 8. aprila, a zvaničan prevod žalbe Slavica dobija više od mesec dana kasnije. Iako i po turskom zakonu deca pri razvodu pripadaju majci, Jundžu se žalio na pogrešnu primenu zakona, jer, kako kaže, Slavica nije turski državljanin i deca treba da ostanu njemu. Takođe tvrdi da sud nije uzeo u obzir uslove pod kojima su deca živela sa majkom, pa je doneo pogrešnu odluku o vraćanju dece majci u Srbiju.

Vrhovni sud Turske 1. jula odbija Ejupovu žalbu i potvrđuje prvostepenu presudu porodičnog suda u Mersinu. On zatim traži reviziju postupka, o čemu su obaveštena naša dva ministarstva – pravde i inostranih poslova. Ali, naša dva ministarstva imaju drugačije tumačenje tog postupka – pravda tvrdi da to ne odlaže izvršenje, što podrazumeva postupak vraćanje dece u Srbiju, dok MSP i naša ambasada u Ankari tvrde da izvršenje ipak mora da sačeka konačnu odluku. I deca i majka se nalaze između ta dva tumačenja naših ministarstava. Slavica 26. maja konačno odlazi u Tursku, da vidi decu posle skoro godinu i po. Slavica je da bi uopšte mogla da krene, MIP-u morala da da kompletno svoje kretanje od Beograda do Mersina, hotel u kom odseda, prevoz od aerodroma do Mersina. Za sve to vreme ima samo telefonsku podršku ambasade u Ankari, koja nije mogla ni da joj obezbedi fizičko obezbeđenje.