Roditelji, skinite crveni konac, odmah!! Ako ste ga stavili na ruku deteta, imaćete ogromnih problema!

Progovoriću o modi koja je uzela maha, čini mi se u poslednjih nekoliko godina, iako se slično događalo mnogo, mnogo pre, kao što otkrivamo, još i u vreme Starog zaveta.

Nekoliko puta sam na samom obredu krštenja, primetio da bebe oko ruku nose crvene končiće. Ispočetka nisam obraćao pažnju na to, ali u poslednjih nekoliko meseci video sam već četiri malene bebe, kako nose istu narukvicu.

Zapanjio sam se činjenicom, da te narukvice (najčešće zlatna, s mini komadićima crvenog polu-dragog kamenja, nanizanih u gustom nizu) sada naveliko proizvode i prodaju u zlatarama, a ustalio se običaj da se daruju novorođenčadi, ili odmah nakon rođenja ili kod krštenja! Neko mi reče, da je crvena narukvica postao tako široko primjenjivan običaj, da ga redovno, bez imalo razmišljanja, kupuju i daruju kumovi za krštenje deteta. Istraživao sam…

I saznao, da su crveni končić u prošlim vremenima seoske babe-vračare stavljale dečici oko ruku ili nogu, da ih "štite od uroka".

Evo me protiv vaših poveza kojima lovite duše kao ptice! Rastrgat ću sve to na vašim rukama i oslobodit ću duše koje time hvatate… Oslobodit ću narod svoj iz vaših ruku…“ (Ezekijel 13,18 itd.)

Reći ću ovde i sada sasvim otvoreno, s autoritetom sveštenika, pa makar me niko ne shvatao ozbiljno ni poslušao, baš me briga, ja ne želim čuti pred Licem Božjim ukor, jer nisam govorio. Vezivanje crvene vrpce, narukvice ili slično oko ručica nevine dečice je praznoverje i idolopoklonstvo i ne samo da crvena trakica ne može i neće "štititi od uroka" nego će umanjiti istinsku veru, sablazniti prave vernike, uvesti u krug vračanja i gatanja, prizvati zle duhove, umanjiti uzvišenost krsta, narušiti porodične odnose, uneti nerazumne i neopravdane strahove, probuditi sumnjičavost, dati ružno svedočanstvo drugima, pobuditi nesuviša pitanja u dušama ostale malene dece, a moguće su i teže posledice. Zašto?

Jer crvena narukvica nema sama po sebi ama baš nikakvu moć; njena je moć u veri koju ljudi, zaluđeni modom, stavljaju u nju. A to je idolopoklonstvo, koje se, kako piše u Pismu na mnogim mestima, Bogu gadi. Zar nije čovek nerazuman ako zaista veruje, da običan komadić konca ili niz kamenčića, može nekoga spasiti od zle kobi?

Po čemu ta boja i taj materijal može biti delotvoran? Očito je, ni po čemu. A ljudi i dalje veruju… Na propast prave vere. Eto šta predlažem; odmah skinuti te vračarije, blagosiljati svoje dete, učiti ga, moliti se s njim, redovno dolaziti na mise, upozoravati da zlo rađa zlim, a dobro dobrim, pokazivati na krst Hrista Jaganjca i na Njegovo slavno uskrsnuće. Izbaciti iz srca sulude strahove od nekakvih uroka. Jer, kada zaista dođu životne nevolje i padovi i krize (a ko ih nema?!), đavao će vrlo lukavo skrenuti naše oči s krsta na narukvicu. A ako to uspe, onda će krug biti zatvoren i začaran, baš kao narukvica. Ne daj Bože. Pustimo dečicu da rastu u milosti, ne u praznoverju "odraslih".

(Espreso.co.rs/ dnevno.hr)