Radnica iz Jure otkrila nove detalje: Nisu dali da pijemo vodu, jednog radnika su i udarili!

- Nažalost, ovde posla za mene više nema. Ja ću morati da nađem posao van Srbije, tačnije, već sam našla tri meseca privremenog rada u inostranstvu. Moraću da ostavim svoju decu da bih zaradila za njih. Oni su tinejdžeri i u dobu kada sam im najviše potrebna ja moram da se odvajam od njih, jer ova država nije sposobna da nama roditeljima obezbedi pristojan rad i zivot - dodala je Marijana kroz suze.

Svoje loše iskustvo na poslu ispričala je i Gabrijela Krstić, bivša radnica italijanske fabrike obuće "Geox" iz Vranja.

- Osnovni problem u mojoj firmi nastao je 5. septembra kada je izbio štrajk radnika koji su bili nezadovoljni unapred nenajavljenim prekovremenim radom, koji je trajao 9, a dešavalo se da bude i po 10 sati.

Ja sam istupila ispred svih radnika pozivajući se na zakon koji oni nisu ispoštovali, a to je da su dužni sedam dana unapred da obaveste radnike o promeni radnog vremena. Naprotiv, obaveštavani smo od danas do sutra. Ja sam kažnjena otkazom. Sociolog sam po struci, a radila sam kao obućarski radnik zato što sam šest godina bila na birou i nisam mogla da nađem posao u struci - ispričala je Gabrijela.

Na naše pitanje, da li misle da se mnoge njihove kolege radnici ne bune zbog straha od otkaza, odgovorile su potvrdno.

- Da, sigurno. Otkaz koji je meni uručen bio je potpuno nezakonit. Svaki radnik koji javno kaže šta misli bude kažnjen. Znači mora da se radi, i da se ćuti. Tako sam ja dobila otkaz - rekla je Gabrijela Krstić.

- U zakonu o mobingu postoji jasno definisana stavka, a poslodavci se uglavnom vežu za neku osobu tipa roditelje, samohrane majke invalide i iživljavaju se nad njima jer je njima posao potreban po svaku cenu. Na njihovom primeru i ostali radnici treba da se ugledaju i da ćute i rade, a onda postoje i dalje mere represije koje vrše nad radnicima - dodala je Marijana.

(S. K)