U SVETOSAVSKOM HRAMU SE U OVOM TRENUTKU BIRA NOVI PATRIJARH SPC: Mnoge tajne ove svetinje DO SADA NISMO ZNALI

Veličanstveni mozaik površine oko 15.000 kvadratnih metara, projekat za patos koji je radila Ruska akademija umetnosti, ulazna vrata sa molitvom na 24 jezika, samo su deo veličanstvenosti Hrama Svetog Save na Vračaru, čija gradnja traje više od jednog veka

Kako spada u najveću pravoslavnu svetinju na Balkanu, odavno je na mapi turista iz celog sveta prilikom posete Beogradu. Više od veka, od kad je raspisan prvi konkurs, traje njegova gradnja, a ovih dana se ulazi u završnu fazu uređenja. U ovom velelepnom zdanju će se 18.februara održati Sabor SPC, na kome će se birati novi patrijarh. Ovo je prvi put da se vladike okupljaju van zgrade Patrijaršije i to zbog epidemiološke sitaucije, a Hram se nametnuo kao logično i praktično rešenje zbog svoje veličine.

Istorijat

Priča o ovoj svetinji potekla je davne 1895. osnivanjem Društva za podizanje hrama Svetog Save. Cilj ovog udruženja, koje je osnovalo oko stotinu tada najuglednijih Beograđana, bio je podizanje hrama na mestu na kojem su Turci 1594. spalili mošti Svetog Save. Prvi konkurs za izradu projekata raspisan je 1905, a kako je bio neuspešan, obnovljen je 1926. Posao je poveren arhitektama Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku. Izgradnja hrama počela je 1935, ali je radove zaustavio Drugi svetski rat. Tek 1984. dobijena je saglasnost da se nastavi sa izgradnjom. Kupola sa krstom visokim 12 metara podignuta je 1989. Hram je zvanično otvoren 2004, ali unutrašnji radovi još uvek traju. Kupola, koja je visoka 65 metara i u kojoj je predstavljen Hrist u činu vaznesenja na nebo, oltarski deo, površine između polulukova i glavnih nosećih stubova urađene su u mozaiku. Ovo je jedan od najvećih projekata mozaičkog ukrašavanja krivolinijskih prostora na svetu. Mozaik je ukupne površine oko 15.000 kvadratnih metara, rađen je četiri godine (završen je u oktobru 2020.) i težak je 320 tona. Smatra se najvećim mozaikom u hrišćanskim svetinjama. Sadrži više od 50 miliona komadića i na njemu je radilo 300 umetnika mozaičara, a uključujući i one koji su ga lepili – ukupno 600. Celokupna ikonografija urađena je pod rukovodstvom ruskog mozaičara akademika Nikolaja Muhina. Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin bio u poseti Srbiji, u januaru 2019, posetio je Hram Svetog Save i tada su on i predsednik Srbije Aleksandar Vučić simbolično postavili kockice u boji državnih zastava u mozaik koji se u tom trenutku radio u Hramu. Pod u Hramu je urađen u granitu, oniksu i belom karara mermeru. Projekat za patos radila je Ruska akademija umetnosti.

Crkva u kripti

Sedam metara ispod temelja Hrama nalazi se kripta, do koje se dolazi mermernim stepenicima. Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna Crkva Sv. kneza i mučenika Lazara. Iza oltara je kripta patrijarha, površine 250 kvadrata, a u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara SPC. Prvi patrijarh sahranjen u ovoj kripti je patrijarh Irinej.

Na Hramu je nedavno postavljeno devet bronzanih vrata, a ona na centralnom ulazu krasi molitva “Oče naš” ispisana na čak 24 jezika. Na vratima na severnom ulazu je molitva Bogorodici na 8 jezika.

Verski analitičar Draško Đenović u razgovoru za opanak.rs kaže da se ova svetinja zida izuzetno dugo, da su pripreme počele još u 19. veku, i da je pitanje koliko bi se još gradila da u pomoć nisu priskočili Rusi. – Polovinu placa, na kome se nalazi Hram, dao je, platio Frensis Makenzi (Francis Harford Mackenzie) , Škot, koji je živeo u Beogradu. On je shvatio ulogu Hrama Svetog Save. Beograd mu se odužio tako što jedna ulica u glavnom gradu nosi naziv po njemu – navodi Đenović. Prema njegovim rečima, posla će u Hramu biti i kada bude otvoren jer je, dodaje, to takav objekat. – Na kapijama/vratima koja su sada postavljena ispisana je molitva na 24 jezika. Video sam da su se stranci i strane diplomate slikale tu. Njima je interesantno što je molitva “Oče naš” ispisana na engleskom, francuskom, arapskom… To pokazuje širokogrudost pravoslavne crkve – ističe ovaj verski analitičar i podseća da je zamisao da se u kripiti Hrama sahranjuju poglavari SPC: – Plan je i da se tu prensu zemni ostaci svih patrijarha koji nisu izričito rekli gde žele da budu sahranjeni. U tom smislu, patrijarh Pavle bi ostao u manstiru Rakovica jer je njegova želja bila da bude baš tamo…

Hram u brojkama

– Projektovan je u srpsko-vizantijskom stilu – U osnovi je oblika grčkog krsta sa kupolom nad naosom – Unutrašnja visina Hrama od poda prizemlja do temena kupole je 65 m, a vidljiva (spoljna) visina Hrama sa krstom je 79 m – U prizemlju i na galerijama Hrama može da stane do10.000 vernika – Hram ima ukupno 13 kupola, 5 polukupola i 5 malih kupola na apsidi oltara – Na velikoj kupoli i malim kupolama postavljeno je ukupno 18 pozlaćenih krstova – Glavni krst je visok 10,5 metara i težak 4 tone – Najveće zvono teško je 6.128 kilograma, a najlakše 11 kilograma – U podzemnoj etaži Hrama izgrađena je kripta patrijaraha, višenamenski prostor, riznica i grobna crkva sv. kneza i mučenika Lazara, ukupne površine oko 1.800 m˛, i visine oko 7 metara – Fasada Hrama je obložena belim mermerom – Hram ima svoju portu koja je deo Svetosavskog trga

(Espreso/Opanak Redakcija)