KISELA MAGLA MOŽE DOVESTI DO STRADANJA PLUĆA: Dr Radosavljević upozorila, HRONIČNI BOLESNICI TREBA DA POVEDU RAČUNA

Magle može biti veoma štetna za zdravlje pojedinaca koji pate od određenih hroničnih zdravstvenih tegoba, dok zdrav pojedinac ne bi trebalo da oseća poteškoće pri disanju kada se u vazduhu skupi gusta vodena para.

Većina, međutim, primećuje izvesne poteškoće pri disanju kad je magla, a o tome da li je ovo dovoljan razlog za zabrinutost i sumnju da sa plućima ili drugim disajnim organima nešto nije uredu, razgovarali smo za eKliniku sa pulmologom dr Tatjanom Radosavljević.

Magla sama po sebi nije opasna

– Uticaj same magle na zdravog pojedinca u uslovima kada ona nije pomešana sa aero-zagađenjem nije značajan. Ona može da pojača subjektivni osećaj hladnoće, ali ne može da utiče na osećaj nedostatka vazduha – kaže dr Radosavljević.

Nasuprot tome, kod osoba koje boluju od nekih hroničnih bolesti ona može da podstakne izvesne probleme prilikom disanja.

Hronični bolesnici treba da povedu računa

– Kod onih koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća ili bronhijalne astme, magla može da dovede do značajnih tegoba, poput sužavanja bronhija, osećaja nedostatka vazduha, a može da bude i okidač za izražena pogoršanja ovih bolesti. Ovi pacijenti mogu, čak, i da završe u bolnici zbog takozvanog spazma bronhija, objašnjava dr Radosavljević. Prema njenim rečima, magla štetno utiče i na pacijente sa oboljenjem srca i one sa koronarnom bolešću. Može da dovede do napada angine pektoris, porasta pritiska i slično.

Šta ako ste zdravi, a osećate teskobu?

Prema rečima pulmologa, ukoliko, ipak, osećate teskobu pri disanju kad je magla, a prethodno niste imali zdravstvenih problema, ovo nije razlog da se zabrinete. Naime, u velikim gradovima, kao i u industrijskim zonama, magla je najčešće udružena sa aero-zagađenjima, pa dolazi do pojave smoga. Smog, međutim, šteti široj populaciji i može da uzrokuje određene zdravstvene tegobe i kod zdravih pojedinaca.

(Espreso.co.rs/Telegraf.rs)