JEDU KAO NENORMALNI A UOPŠTE SE NE GOJE: U čemu je tajna MRŠAVIH ljudi - brz METABOLIZAM ili SUPERMOĆ?

Sigurno znate nekog ko jede šta poželi i ima lepu liniju, ali i nekog ko kaže da "dobija kilograme i od vazduha".

Na sagorevanje kalorija tokom dana utiče metabolizam, pa će tako oni sa viškom kilograma često reći da je njihov metabolizam spor i zato dobijaju kilograme, piše Washington Post.

Ali kad ljudi govore o brzom ili sporom metabolizmu, zapravo govore o tome koliko kalorija njihovo telo sagoreva tokom dana. Smatraju da neko sa sporim metabolizmom jednostavno neće potrošiti jednaku količinu energije za obavljanje istog zadatka kao neko sa brzim metabolizmom.

Da li se brzina metabolizma zaista toliko razlikuje među ljudima? Ovo pitanje je komplikovanije nego što se čini jer bez obzira na trenutnu brzinu metabolizma, postoje stvari koje tu brzinu mogu da promene.

Energetske potrebe tela

Metabolizam je biološki pojam koji se odnosi na sve hemijske reakcije potrebne za održavanje života u organizmu. Vaš metabolizam ima tri osnovna zadatka, a to je pretvaranje hrane u energiju, razgradnja hrane na proteine, lipide, nukleinsku kiselinu i nešto ugljenih hidrata i uklanjanje otpada.

Ako vas brine brzina metabolizma, verovatno ste usredsređeni na to koliko energije dobijate iz hrane koju jedete i koliko je vaše telo koristi.

Energetska vrednost hrane meri se kalorijama. Kalorijske potrebe možete podeliti u dve kategorije. Bazalni metabolizam je minimalna količina kalorija potrebna za osnovne funkcije u stanju mirovanja.

Potrošnja energije u stanju mirovanja je količina kalorija koje vaše telo koristi dok se odmara ili spava, a to je oko 60 do 65 odsto ukupne dnevne potrošnje energije.

Dakle, to ne uključuje kalorije potrebne za kretanje ili neke aktivnosti na koje otpada 25 do 30 odsto ukupne potrošnje, razmišljanje, pa čak i probavljanje hrane koje oduzima dodatnih pet do 10 odsto potrošnje.

Konkretan broj

Procena stručnjaka je da se dnevni unos kalorija za odraslu ženu od 60 kilograma kreće od 1.600 do 2.400 kalorija na dan. Za muškarca od 70 kilograma dnevne potrebe za kalorijama mogu se kretati od oko 2.000 do 3.000 kalorija. To je oko 26 kalorija na pola kilograma telesne težine.

S druge strane, mala deca sagorevaju oko 100 kalorija po kilogramu težine dnevno i taj se iznos kontinuirano smanjuje kako dete odrasta. Dakle, mala deca ima najbrži metabolizam, ali pojačana potreba za kalorijama je potrebna za rast.

Dakle, ako dve žene iste težine mogu imati različite potrebe za kalorijama koje variraju i do 30 odsto, znači li to da žena čije telo troši više kalorija ima brži metabolizam od žene čije telo koristi manje kalorija? Ne uvek.

Jedna žena bi mogla provesti većinu dana u telesnoj aktivnosti i tako joj treba više energije za šetnju do posla ili neki oblik vežbanja nakon posla.

Ako želite da utvrditi specifične potrebe tela za kalorijama, postoji mnogo načina za procenu ukupne potrošnje energije i bazalnog metabolizma.

Jedna od uobičajenih i jednostavnih metoda je upotreba prediktivnih formula poput Miflin-St. Džor ili jednačine Haris-Benedikt koje se zasnivaju na godinama starosti, visini, težini i polu, da bi se utvrdilo koliko energije vašem telu treba samo da bi bilo živo. Da biste izračunali ukupnu potrošnju energije, takođe morate dodati faktor aktivnosti.

Indirektna kalorimetrija je još jedan način procene brzine metabolizma. Potrošnja energije izračunava se merenjem količine korišćenog kiseonika i ugljen-dioksida koje telo oslobađa. Vaše telo se oslanja na kiseonik za obavljanje svih svojih poslova metabolizma.

Faktori brzine metabolizma

Potrebe za metabolizmom i kalorijama razlikuju se među ljudima u zavisnosti od faktora kao što su genetika, pol, dob, sastav tela i nivo fizičke aktivnosti, a na njega može da utiče i zdravstveno stanje.

Štitna žlezda je, na primer, regulator metabolizma. Smeštena je na prednjem delu vrata odmah ispod Adamove jabučice. Što više tiroksina proizvede, to će biti veći bazalni metabolizam.

Na njega utiče i to imate li temperaturu, pa tako svaki porast temperature nosi povećanje bazalnog metabolizma. Poremećaj u radu mišića, depresija, dijabetes, atrofija, dugotrajno gladovanje ili nizak nivo kiseonika u telu između ostalog takođe će uticati na bazalni metabolizam.

Drugi važan faktor je telesna građa. Žena sa prekomernom telesnom težinom ima oko 40 odsto telesne masti i 35 kilograma mišićne mase, pa će sagoreti manje kalorija dok se odmara od žene sa 30 odsto telesne masti i 50 kilograma mišićne mase. Mišićno tkivo je metabolički aktivnije od masnog tkiva u telu.

To je takođe razlog zašto se stopa bazalnog metabolizma smanjuje sa godinama. Kako ljudi stare, obično gube mišićnu masu i dobijaju masno tkivo. Procene su da se bazalni metabolizam usporava od jedan do dva odsto na deset godina života.

Ako zaista želite da pokrenete metabolizam, najlakši način je da povećate mišićnu masu i nivo fizičke aktivnosti. Povećavanjem mišićne mase povećavate kalorijske potrebe za njihovo održavanje. Umesto da se žalite na spor metabolizam, možete da ga podstaknete i ubrzate.

(Espreso.co.rs/n1info.com)