Dragomir Grujović traži pasoš Rusije: Neću da na pravdi Boga ostatak života provedem u nekom evropskom zatvoru!

Tu navodi da živi u Čačku, da je tokom radnog veka bio samo profesionalni vojnik Jugoslovenske narodne armije, Vojske Savezne Republike Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore. Grujović je u molbi ovako nanizao najosnovnije činjenice o svojoj sudbini…

„U Okružnom sudu u Novom Mestu upravo se priprema početak suđenja protiv mene pod optužbom da sam tokom secesionističkog rata u Sloveniji, 1991, počinio ratni zločin. Nemam nameru da se predam vlastima Slovenije i neću otići na suđenje. Srbija po Ustavu ne može drugoj državi da izruči svog državljanina optuženog za ratni zločin, bez njegovog pristanka (izuzetak je Crna Gora, s kojom postoji međudržavni sporazum o tome), ali to bi se promenilo ulaskom Srbije u Evropsku uniju.

Veće Okružnog suda u Novom Mestu nedavno je odbilo moj prigovor na optužnicu i za advokata po službenoj dužnosti odredilo mi Boruta Škerlja, koji drži kancelariju u Novom Mestu. On me je pismom obavestio da mi preti hapšenje, navodeći:

"Pošto je potrebno pripremiti odbranu jer očekujemo poziv za ročište, molim vas da nas obavestite kako i gde da vas nađemo. Verovatno je to moguće samo u Srbiji. Prema vama je određen pritvor i raspisana je poternica, pa će vas van Srbije policija uhapsiti. U Evropskoj uniji važi evropski pritvorni nalog što znači ako se pojavite bilo gde u EU, recimo u Hrvatskoj, mogu vas policija i sud pritvoriti i rešenjem isporučiti Sloveniji".

Dana 15. 8. 2016. dobio sam od Suda iz Novog Mesta poziv, kao optuženi, da se odazovem na ročište za prethodno saslušanje, zakazano za 13. 10. 2016. u sudnici 59 s početkom u 13.00 sati, i neću se odazvati.

Optužnica protiv mene podignuta je 28. oktobra 1994. godine i taj akt mi je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Mestu prvi put uručilo tek maja 2015. godine. Tužilac me tereti da sam ’suprotno međunarodnom pravu u vreme oružanog sukoba zastrašivao civilno stanovništvo kao zapovednik ratnog skladišta JNA sa 7,2 miliona litara goriva u Puščavi kod Mokronoga (opština Novo Mesto, Slovenija), nakon izbijanja oružanih sukoba između (pobunjeničke, moja napomena) Teritorijalne odbrane Republike Slovenije i jedinica JNA’. U optužnici se navodi da sam ’29. juna 1991. i u sledećim danima pretio da ću skladište dići u vazduh, čime sam prestrašio 500–600 stanovnika okolnih sela Puščava, Hrast, Most, Martinja vas i Bruna vas, pa su se odselili na nekoliko dana’.

Dalje, tužilac mi stavlja na teret da sam rečenog dana ’dva puta iz pištolja pucao na zapovednika skladišta (kapetana JNA, slovenačkog državljanina, moja napomena) Branimira Furlana u nameri da ga ubijem, pogodio ga jednim metkom ali nije došlo do povreda važnih žila ili živaca’, obrazlažući da je istovremeno i Furlan pucao na mene. Sve u svemu, smatra tužilac, ja bih na ovaj način počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142. KZ SFRJ, kao i pokušaj ubistva iz člana 46. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. KZ SFRJ.

Borba za slobodu umesto medalje za zasluge

"Vaša ekselencijo, slobodan sam da vas upoznam sa izjavom koju je moj branilac u Srbiji, advokat Svetozar Ž. Pavlović iz Beograda, dao listu ’Politika’, 8. maja 2016: ’Dragomir Grujović je jedan od najvećih živih srpskih junaka, pod zakletvom je želeo da spasi svoju zemlju i vojnike od ljudi koji su tražili nasilno odvajanje dela teritorije. U ma kojoj državi sveta za to bi dobio sve medalje ali ovde, sticajem raznih okolnosti, mora da se bori za svoju slobodu", navodi Grujović u molbi Čepurinu.

(Espreso.co.rs/ Politika)